Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

475

ПРИЛОЗИ

2) у свом другом облику право на рад бива условлено процесом производње, где „ни један поједннац не може свалити на другог свој део у продуктивном раду, том природном услову човекове егзистенције, у којој (мисли се на организацију производив наша прим.) с друге стране, продуктивни рад, уместо да буде средство за поробљавање поста]е средство за ослобођење л>уди, пружајући сваком појединцу прилику да све своје способности, како телесне тако и духовне, усавршава и примењује у свим правцима, и у ко]о] се он тако претвара у уживање уместо да буде терет. То данас није више никаква фантазнја”. .. (Енгелс). реч je о такво] организации производгье у ко]о] „свако има право (у првом реду, право на рад наша прим.) да се на бази друштвене свсјине у раду служи подједнакнм условнма тим средствима за производњу”. Отуда и констатација да право на рад проистиче из самог односа својине из реченог „право на сувласништва”. ( 10 ).

Y данашньим условима, право на рад долази у први ред основних субјективних права радног човека социјалистичкОг друштва. То одражавају како друштвено-политички системи ових држава, тако и њихова програмска документа, то јест програми комунистичких партпја, материјали партијских конгреса, конгреса синдиката ( 11 ), па и дискуснје које се воде у вези с њим ( lä ). То особито важи за Совјетски Савез. Наиме, проблем остварења права на рад, или, уже, његов основни елеменат запослења, односно његов антипод незапослена радна снага („радне резерве”, „ослобоВена радна снага", „ослобођени кадрови" како се све називају неза-

Шубкиы, Малодеж ступоет в жизнь, Вопросы философии, 1965, Jfo 5, стр. 58; Е. Маневич, Свеобщность труда и проблемы рационалного использования рабочей силы в СССР, Вопросы экономики, 1965, No 5, str. 25). (io) М. Тодоровић, op. eit. , стр. 57. Поред овога што смо досада рекли, надаље се вщпе нећемо посебно упуштати у разматрање права на рад у нас можда само успутно, јер би то захтевало како посебан методолошки приступ тако и далеко више простора. Међутим, наш циљ je да генералио говоримо о праву на рад у социјализму и да, колико се то може, потцртамо ту категорију у СССР-у. (и) Опширније в. Програм Комунистичке партије Совјетског Савгза, »Документација« ИРП, Београд, 1962, бр. 2, особ, стр.: 11, 12, 18, 28, 31, 35, 37, 42, 43; Програм Јединствене социјалистичке партије Немачке, »Документација« ИРП, Београд 1963, бр. 3, особ. стр. 76, 77, 79, 92; Дбвегн конгрес Румунске комунистичке партије, Правци ралвоја социјалистичке Румуније у наредних пет година. Развој румунске привреое за период 1966 — 1970. »Документација« ИРП, Београд 1965, бр. 6; Развој социјалист ичке демократије у Маћарској , »Документација« ИРП, Београд 1965, бр. 2; Аискусща IV Конгреса Пољске уједињене радничке партије, Резолуција IV Конгреса ПУРП, »Документација« ИРП, Београд 1965, бр. 2; Основне смернице економске политике КП Совјетског Савеза, »Документаций а« ИРП, Београд 1965, бр. 1; XIII конгрес Комунистичке партије Чехословачке, Положај и задаци локалних органа власти Чехословачке, >'Документација« ИРП, Београд, 1966, Ср. 2. (12) В. Н. Шубкин, Моаодсж ступаем в жизнь, Вопросы фшгософии, 1965, No 5; Е. Маневич, Всеобщность труда и проблемы рационального использования рабочей силы в СССР, Вопросы экономики, 1965, No 6; Правда од 9. IX 1965; Труд од 28. VII 1965; Известия од 15. VII 1965; Надаље види Резолуција IV конгреса ПУРП (део запослење и плате) »Nowie drogi«, 1964, бр. 7; XIII конгрес Комунистичке партије Чехословачке (део о продублптвању социјалистичке демократије), » Rude pravo«, 1966, стр. I—4, и др.