Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

477

ПРИЛОЗИ

слу и Устав Пољске ( 14 ) одређује право на рад као право на запослеље, које се награђује према количини и каквоћи извршеног рада (чл. 58); а Устав Румуније ( 15 ) у чл. 77. нормира право на рад као право на добијање зајамченог посла с наградом за рад према количини и каквоћи. Али, најпредизннје квашфиковање појма права на рад срећемо у Закону о раду АР Немачка ( 16 ), где стоји: „Сви грађани имају право на рад. Оно се састоји у праву на радио место, на једпаку награду за једнак радни учинак, на награђивање према количини и каквоћн рада, као и на стваралачку сарадњу у изради и извршавању планова и управљању предузећима и при. вредом” (слично и чл. 15. Устава ДР Немачка ( 17 ): „Радник ужива заштиту државе. Право на рад je зајамчено. Управљајући привредом, држава обезбеђује рад и средства за живот свим грађанима. У случајевима када се не може пружити могућност одговарајућег запослења, држава he се старати о његовом нужном издржавању”). Напред показана уобличеност права на рад ( 18 ) садржи углавноЈМ три битна елемента: а) да je право на рад, поред осталог, и право на заиослење ( 18 );

(14) Устав По.ъске из 1952. (15) Устав Ру мути je из 1952. (16) Labour code of the GDR, with a commentary by Dr. Roger Schlegel, Berlin 1962, p. 19. (it) Устав АР Немочке из 1947. (is) Иако услови осталих социјалистичких земаља сужавају бројност елемената права на рад. Види, на пример, Устав Ъугарске из 1947, чл. 73; »Грађани имају право па рад. Држава осигурава свако.м граВанииу остварење тога права тиме што плаиира народну привреду, развија систематски и непрекидно производне снаге и изводи јавне радове. Рад се плаЬа према ко.шчини и каквоћп извршеног посла«; Устав Маћарске из 1949, чл.. 45: »Н. Р. МаЬарска обезбеђује cbilm граЬанима право на рад према каквоћи и количини извршног рада. Народна Република ово право остварује тиме што на рационалап начин раззија производне снаге народне привреде и што оријентнше радну снагу према плану народно привреде«; Устав Чехословачке из 1961, чл. 21. одреБује да »сви грађани имају право на рад и на награду за извршени рад према количини, квалитету и друштвеном зиачају рада (стр. 1). Право на рад, и на награду за рад обезбеђеко je целим социјалистичким привредним системом, који не познаје привредне кризе ни незапосленост и зајемчује стадно повепапе реалне награде за рад (стр. 2). Држава усмерава своју политику тако да се развојем производње и порастом продуктивности рада може доћи до постепеног скраћнваља радног времена без снижавања плате«; Устав HP Кине из 1954, чл. 91; »ГраЬани HP Кине имају право на рад. Да би обезбеди-va граЬанима да уживају сво право држава планским раззпјањем националне привреде постелено обезбеђује више запослења, побол>шава радне услове и усавршава средства и користи рада«; Устав АР Вијетнама из 1960, чл. 30. »Грађаии ДР Вијетнама имаЈу право на рад. Држава на бази планираног развоја народне привреде постелено проширује пол.е рада, побољшава услове за рад и повећава п\ате у цил>у да се граЬанима обезбеди ужнвање овога права«; Устав Монголы j е из 1960, чл. 77: »ГраЬани МНР имају право на рад и награду за рад сходно његовој количини и каквоћи«; Устав KP Kopeje из 1947, чл. 15: »Y Корејској НДР предвиЬено je право на рад. Оно се остварује успсшним устројством соцчјалистичког друштва, планским народно-задружним животом, потпуном ликвидацијом незапослености. . .«; Устав Албаније, из 1950, чл, 25; »Држава осигурава граЬанима право на рад, с наградом према његовој количини и каквоћи«. (19) О садржини права на рад, то јест, која су то овлашћења (или овлашћење) која произилазе из права на рад, као и ситуације које тим поводом настају, Опшпрније в.; Проф. М. Ступар, поменути рад, стр, 35—36. Иако класици марксизма иепосредно не кажу шта право па рад садржински треба да значи, по свему судећи, чини нам се да су имали на уму и право на запослење. Отуда Маркс каже: »... a која модерна држава не храни у једном