Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

479

ПРИЛОЗИ

Прва, слободу рада треба схватити у три димензије: Устав СФРЈ даје решење у чл. 36, ст. 3, одреВујући слободу рада као елемент права на рад. Дакле, право на рад сажима у себи како Слободан избор запослења тако и Слободан избор занимања; потом, слобода рада искључује сваку принуду (чл. 36, ст. 4), па самим тим и принуду у погледу остварења права на рад (о коме чл. 36. Устава СФРЈ и говори); слобода рада се може, најзад, третиратн и као самосталан институт, који има основ управо у самосталним овлашћењима и могућностима које има радни човек у првом реду у избору свога запослења —■ занимала; Аруго, слобода рада може бити третирана и као део друштвеног процеса ослобаћања рада, дакле, не као исклучиво правка категорија, изражавајући одреВени вид друштвено-економских односа С 22 ). Посебан елемент у оквиру наших разматрања јесте и захтев да рад, остварен на основу права на рад, мора бити одговарајући ( м ) рад, односно да мора одговарати стручним и физнчким способностима лица које заснива радни однос. Наиме, појам одговарајућег рада везан je обично за категорије као што су: професија, специјализација итд. ( 24 ) (Устав А? Немачке, чл. 15, ст. 2). Без такве квалификације рада и односа одређеног лица према раду нема стварног права на рад, то јест нема реалних могућности за остварење овога права. Наглашавајући важност садржине права на рад ј 25 ), политична теорија а и законодавства иницирају питање, или, боље речено, наговештавају нов елемент права на рад право на стручка и професионално оспособљавање ( 26 ). У којој се мери данас може говорити о овом елементу, без обзира што се спремност и оспособденост за рад појављују као нужност савременог радног процеса, мислимо да донекле указују данашњи устави својим одредбама о образовал у ( 27 ), а с друге стране, на овом подручју je и пракса такође не мале важан индикатор. Када се то има у виду, може се запазити релативна ограниченост, или, прецизније, непотпуност овога елемента. Пада у очи релативна ограниченост у следећем: прво, реална квалификација права на стручно и професионално оспособљавање у данашњим ограничении могућностима (јер, постоји захтев за видним материјалним средствима у вези са испуњелем овога елемента права, права на рад, ако га оквалнфикујемо таквим); и друго, није у питању фиктнван елемент, то јест право, већ, напротив, право које има велике амбиције

(22) Опширније в.; К. Маркс—Ф. Енгелс, Рани радови, стр. 209 и сл.; Е. Кардељ. Право на рад и економска сигурност човека, стр. 13. (23) Љ. Радоилски, Трудово право, Софија 1957, стр. 43 и сл. (21) Смирнов, op. cit., стр, 56. (25) Не као облитатан елемент, али се појављује као мера у остварењу права па рад, тј. као могућност; проучавања, оспособљавања, преквалификације, рехабилитације о них лица која имају умањену способпост за рад. (26) Ближе о томе: Ј. Kovarik, Les garanties du droit au travail dans la République Tchécoslovaque, p. 167, (2") В. уставе: СССР, чл. 121; Пољске, чл. 61; Чехословачке, чл, 24; ДР Немачке, чл. 35; Бугарске, чл. 79; Мађарске, чл. 48 Румуније, чл. 80, HP Кине, чл. 94; ДР Вијетнама, чл. 33; НДР Кореје, чл. 37; HP Монголије, чл. 80 и HP Албаније, чл. 31.