Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да у моменту кад за то буде објективннх услова поетане остварљиво право за све оне субјегсте друштва који су у ситуацији да га користе. Нераздвојан елеменат права на рад, који потврВује ово право за све граВане, јесте материјално обезбећење радника за случај болести, трудноће, и nopohaja, у старости, у случају удовиштва, сиротињства итд. ( 2ä ). Овај елемент, будући да je предвиВен у свим уставима социјалистичких земаља ( 29 ), внше него било који од раније поменутих, изискује (јер то захтева његова природа) услове, тј. напоре који треба да се улажу како би он фигурирао као једна од неминовних компонената права на рад. Гледано у целини, имајући у виду све компоненте права на рад, може се без претеривагьа констатовати да право на рад улази у друга облик на путу свог развитка. Чињеница je да социјалистичко друштво због разноврсних диспропорција, а особито оних у привреди, тј. услед различитих дејстава економских закона, не може да мимоиВе извесне економске неусклаВености, које су, с друге стране посматрано, пропратна појава неуједначеног развитка индустрије, шире посматрано, једне организоване заједнице на одреБеном степену њеног општег друштвеног развитка. Тако, на пример, готово све социјалис гичке државе запостављале су луже времена једну облает, у ствари, готово незаступљену, која би могла да прими велик број резервне радне снаге, а то су терциуарне делатности. Наиме, економска теорија je искључиво инсистирала на порасту запошљавања само у сфери материјалне производње, и тиме утицала на запостављање терцијарних делатности. Y то.ме треба тражити један од фактора који je, и поред планске расподеле кадрова, условљавао појаву незапослености. МеВутим, у последње време ( 30 ) почињу оживљавати услужне делатности углавном ради: 1) потпунијег услуживања граБана; 2) растерећења вишкова резервне радне снаге, особито у индустријски неразвијеним областима. Ааље, док, с једне стране, систем механизације условљава смањење радне снаге, дотле, с друге, стоји захтев Да се капацитети предузећа не пропшрују. МеВутим, тај процес je join увек спор, или, боље речено, на почетку (у појединим сицијалистичкнм државама), „јер се висина положајних Игната инжењерско-техничког кадра, распони примања за социјалистичко такмичегье и друга облици стимулисања крећу у директпој зависности од броја радника и службеника. С друге стране, nonno су преду-

(28) А. Ы. Сухов, Право трудбеника СССР на материјално обезбећење, изд. »Рад«, Београд 1947, стр. 4—5 и сл. (29) В. Устав СССР чл. 120. који нормира: »ГраЬани СССР имају право на магеријално обезбеђење у старости као и у случају болести и губитка радне способности. То je право обезбеђено широким развитком социјалног осигурања радника и службеника на рачун државе, бесплатном медицинском помоћи радном народу, ставл»ан>ем на располагање широке мреже лечилишта«. Y том смислу, ово нормирају и остали уставн социјалистичких земаъа. Тако, на пример, Устав Румуније, у чл. 59; Устав Бугарске, чл. 75; Устав АР Неманце, чл. 60; Устав Пољске, чл. 60; Устав Чехословачке, чл. 23; Устав HP Кине, чл. 93; Устав АР Вијетнама, чл. 32; Устав НАР Кореје, чл. 16; и Устав Албаније, чл. 25. (30) Маневич, op. cit., стр. 29.