Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

483

ПРИЛОЗИ

одговарајуће промене. Узроци те појаве су многострани. Они се налазе не само у успешном решавању питања пријема и отпуста радника већ и у извесној институционализираности синдиката званичних представника радника и службеника. Поједини совјетски теоретичари (, зт ) посебно указују на улогу месннх синдикалних органа у избору кадрова за предузећа и установе. Дакле, анализом државно-правних гарантија права на рад сазнаје се донекле пут остварења овог права не улазећи у економске могућности његовог остварења. Повезујући, међутим, државно-правни комплекс реализације права на рад са привредним гарантијама, сусрећемо следеће факторе: „уклањања могућности привредних криза”, „друштвена својина на основним средствима производње”; „пораст производних снага”; „социјалистичка организадија народне привреде”; „управл>ање народном привредом”; „оријентација радне снаге према националном привредном плану”; „ликвидација незапослености” и др.

IV

На основу онога што смо казали о економским основима, државно•правном обезбеђењу и друштвеним факторима потребним за остварење права на рад у социјализму, може се уједно дати и одговор на питање о природы права на рад у капитализму. Извесно je да je капитализам досегао висок степей у развоју производних снага и да je ангажовао огромну радну снагу. Али, упркос томе, експлоататорски друштвени односи, уз слободу послодавца да прими и отпусти онолико радника колико му то одговара, своде право на рад, уколико je нормирано у некој капиталистичкој држави, само на обичну декларацију. Др Артур Никит (Nikisch) и други, иначе познатији стручњаци за питања рада, кажу отворено да je право на рад у „слободним државама” немогуће. Оно je могу he тек у социјализму, са развијеном планском привредом ( 38 ). Масовно, пак, ангажовање радне снаге само по себи joui не пружа никакве гаранта je да ће се право на рад поштовати. Велик број запосле-

unreiba о слободшш радним местима у предузећима. С др'/ге стране, сама предузећа су у обавези да пријаве слободна радна места као и услове рада. Y процесу организације социјалистичке привреде народны одбори су, даље, дужни да регругују радну снагу за потребе одговарајуђе привреде. То су јаске и прихваћене концепције о значењу и улози нароних одбора за социјалистичке процесс, а посебно у оквиру званичне социјалистичке теорије појединих земаља. (37) А. С. Пашков, Правовые формы обеспечения производства кадрами в СССР, Москва, Госюриздах. 1961, стр. 137. (зв) A Nikiscli, Arbeitsrecht, Tübingen, 1959, passim.