Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

492

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ник. може да буде лош политичар, а лош радник добар политичар, и тако постати познатији код бирача. Ааља слабост ових последњих избора je омогућавање разних злоупотреба у општинским скупштинама, стварање зле крви међу одборницима применом недозвољених метода, у ствари онемогућавање изласка на непосредне изборе појединих кандидата који би можда илшли изгледа на успех. Један пример из праксе: 1967. године, за време избора за Републичку скупштину, у „Илустрованој политици” je изашао велики напис о четири кандидата за Републичко веће из општине Младеновац. Случајно сам пратио изборну активност у тој ошитини. Одборници су заузели став да треба да буде више кандидата. Ипак je од них десет на крају остало свега четири. Y поменутом листу су објављена њихова мишљења о најактуелнијим општинским проблемима, али се ствар завршила тако што je предложен дотадашњи председник Огаятинске скупштине, а остала тројица су добили мање од 20% потребних гласова. Грађани су били разочарани и свега их je 80% изашло на изборе. A тај једини кандидат, који треба да изрази јединство свих граВана, добио je свега 70% гласова оних који су изашли на изборе. Слажем се да овај непосредни систем има неке слабе тачке (на пример хетерогеност самог бирачког тела). Мнслим да би ипак било бол>е вршити неку комбинацију него остати само на посредним изборима. Посредни избори, сматрам, могли би се применити само кад су у питању избори за Веће народа и у случајевима када се појави сувише велики број кандидата.

Ар Стеван Ђорћевић: ОСНОВНО ПИТАЊЕ ПРЕААОЖЕНИХ УСТАВНЫХ ПРОМЕНА СУ ОАНОСИ ФЕДЕРАЦИЈЕ И РЕПУБЛИКА. А ИЗВЕДЕНО ИЗБОРНИ СИСТЕМ. Излагање проф. Јована Борђевића je за мене мирније и реалније, те на тај начин и прихватливије. Овај комплимент долази од мене више као од лица које ће бити дужно да се изјасни о предлозима за промену неких одредаба Устава СФРЈ и тезама за изборни систем за Савезну скупштину (посланик сам Просветно-културног већа Савезне скуиштине), него од мене као доцента на овом факултету. Ово зато, што излагање проф. Борђевића дружа могућност за упоређивања и даје читаву скалу размишлања, док су образложења уз преддожене промене Устава и изборног система искључива и не дају алтернативе. Када се баци летимичан поглед на рад и функционисагье парламената социјалистичких земала, може се видети да су све те скушптине, било какав назив носиле зависно од земле у питању, мање-више трансмисије спровођења одлука политичкжх центара, које се доносе ван скупштинских тела. Тако je у одређеној мери и-у нашој Скупштини. Савезна скупштина je више у теорији него у пракси, „највипш орган власти”, с обзиром на постојеће односе на којима се овде не можемо задржавати. За десетак година и више уназад уочљиви су велики напори који се чине у Савезној скупштини и у нашем политичком систему и животу, да се ове слабости, које су свуда везане за земле у којима су комунистичке партије на власти, у великој мери исправлају. Гледајући уназад, сведоци смо крупних промена у функционисагьу наше Скушптине, истина не у свим областима, и тежњи да се стварност у раду Скупштине приближи ономе што je у тексту Устава записано. Савезна скупштина такође поприма карактер и једног органа самоуправлања, као што упоредо делује и са позиције суверене власти. Са становишта тог демократског развитка, Скупштини предстоје озбилни задаци, више него што je до сада био случај. Поред ове оријентације, ко ja je присутна већ петнаест година, и која се све више истиче и добија своје право значегье, постоји и друга тенденција, која делује истовремено, а то je стварање и деловање и других центара и помоћних тела, као што су Савет федерације и друга органи, чији рад и постојање успорава бржу примену ове прве оријентације. Ако бисмо посматрали предстојеће измене Устава у светлости ове основне оријентације, немам утисак да оне у првом реду имају у виду улогу и јачање саме Скушптине. Основно питанье код ових измена изгледа да je питање односа