Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

494

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

таква институција има и даје, имајући у виду њен каснији развој за дужи период, а ово све због неких лоших искустава у прошлим изборима. Нама та институција треба, њу треба развијати и не можемо се повести за неким моменталним разлозима. Пут и решења су у политичкој делатности на самим зборовима бирача, да би предложили најбоље, а не у умањивању њиховог значаја на овакав начин. Moje je мишљење да зборови бирача морају добити већу улогу у предлагагьу кандидата за Веће комуна, а не да се њихова функција испуни усвајањем предлога који поднесе кандидациона општинска конференција, и могућношћу да се допуни предлог кандидата и то са двоструким ограничењем, како у погледу броја присутних на зборовима бирача тако и у погледу да се тај предлог усвоји на 1/3 зборова бирача или од једне десетине укупног бирачког тела које ти зборови бирача представљају. Никаква ограничена не постоје ако се ради о предлозима кандидационе конференције Социјалистичког савеза. Ова ограничења такође умањују могућности ширег учешћа у предлагању кандидата, што може да има и своје негативно дејство. Што се тиче избора за Већа радних заједница, такође треба ићи на решења избора посланика непосредно од самих радних дуди у одређеној области коју ће они представљати, или, бар, на измену бирачког тела у општинама, које ће дати коначну реч у избору, са већим утицајем радних дуди у одређеној области него до сада. Тиме бих завршио своје кратко излагање. Чини ми се да би било потребно да чланови Уставне комисије кажу join неку реч о томе ко ja су то конкретна искуства која приморавају на овакву измену већа Савезне скупштине, у првом реду на измену Савезног већа. Можда би се тиме избегли извесни неспоразуми и неразумевања.

Ар Павле Николић: О СТРУКТУРЫ САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ И НАЧИНУ КАНАПАОВАЊА ЗА ИЗБОР. Желео бих овом приликом да се задржим на проблемима који су у дискусији већ покренути, иако не мислим да су они једини који изазивају наше интересовање и привлаче нашу пажњу, с обзиром да и друпг проблеми који су предмет предложених уставних промена имају крупан значај за наш систем и у гьему проузрокују прилично дубоке промене. Први проблем на коме желим да се задржим јесте структура Савезне скупштине. То je, несумњиво, врло сложена проблематика и у оквиру јавне дискусије би требало размотрити низ питања која проистичу из овог проблема. Y осврту на овај проблем пошао бих од уверена да структура Савезне скупштине коју предлаже у свом надрту Уставна комисија одговара, у суштини, природи нашег друштвено-политичког и уставног система, као и степену развоја соцнјалистичке демократије у нашој земди. Кад то кажем, онда мислим на потребу да у структури Савезне скупштине дођу до изражаја, као што je то више пута поменуто, три чиниоца: федеративно уређене, самоуправдање грађана у општини и сахмоуправдане радних дуди у радним организацијама. Предложена нова структура Савезне скупштине нзлази у сусрет том захтеву, јер предвиБа представништво социјалистичких република и народа (Веће народа), представништво грађана као самоуправдача у општини (Веће комуна) и представништво радних дуди у радним организацијама (већа радних заједница). Y вези с тим требало би, чини се, поздравити предлог за укидане Организационо-политичког већа као посебног већа радних зједница, с обзиром да оно није, по моме мишдену, нашло нити могло да наБе своје право .место у структури Скупштине. Наиме, ово Веће, у својој суштини, није било замишдено нити поставдено као веће које би представдало једно одреБено, издвојено подручје удруженог рада као остала већа радних заједница. Осим тога, ни утврБена надлежност овога Већа није оправдала његово постојање, с обзиром да се не могу видети чврсти критериями који су определили гьегову надлежност. Најзад, у пракси, ово Веће je постало једно веће у које су бирани чланови скоро искдучиво из редова