Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

495

ДИСКУСИЈА

политичких радника и редова руководећег особља. Чини ми се да у свему томе и деже довољно убедљиви разлози за укидање овог Већа. Посматрано у светлости федеративно! устројства наше земле, осамостаљење Већа народа и његово конституисање као посебног скугаптинског дома, чини се корисним и потребним. Међутим, ако потреба осамостаљења Већа народа не подлеже сумњи, поставла се као озбилан проблем положа] и улога овог Већа у структури Скупштине и у читавом уставном и друштвено-политичком систему. Taj проблем се, практично, своди на питанье обима и карактера његове надлежности као и, у вези с тим, на питанье његовог односа са другим скупштинским већима. Из нацрта амандмана који je предложен јасно произилази да Веће народа у ново] структури Скупштине стиче доминирајући положа]. Замишља се да оно учествује у решавању скоро свих питаньа, те je, у складу с тим, утврђена врло широка надлежност овога Већа. Мислим да je то проблем који заслужује изузетну пажњу и који би требало да буде посебно размотрен. Y раз!матрању проблема положаја и улоге Већа народа у структури Скупштине требало би обратит пажњу на неколико ствари које би несумњиво морале да имају утицаја на конципирање улоге и положаја појединих већа. Пре свега, вала имати у виду Уставом утврђени положа ј општине у нашем друштвено-политичком и уставном систему. Устав je схватио и одредио општину (не и С. Р. или аутономну покрајину) као основну друштвено-политичку заједницу, и у том погледу нису учшьене до данас никакве промене. У складу са поставком о општини као основној друштвено-политичкој заједшши. Устав je прокламовао самоуправлање грађана у охшгтини као политику основу нашег јединственог друштвено-политичког система. При томе, не би требало изгубит из вида да су општине као основне заједнице најнепосредније везане и за процес самоуправлања радних луди у радним организацијама, нити чињеницу да се права човека и грађанина као и самоуправлање уопште, најнепосредније остварују управо у општини. То очигледно наводи на заклучак да у општини треба гледати један интегришући, и то најјачи интегришући фактор у читавом нашем систему. С друге стране, не би требало изгубит из вида карактер самог Већа народа, као већа које се формира на принципу једнаког представљања социјалистнчких република и аутономних покрајина. Управо због таквог начина формирања Веће народа нужно мора да представља у одређеној мери један дезинтегришући фактор у структури скупштине. Наиме, сасвим je природно да републичке делегације у својој активности у оквиру Већа народа морају да имају пред очима првенствено интересе република, а тек у другом реду и интересе целине, тј. целокупне заједнице. Ако би ове делегације односно Веће народа уопште, друкчије поступале, онда не би било оправдано да се Веће народа формира као посебан и самосталан дом. Услед тога, мени се намеће закључак да положај Већа народа као основног дома са доминирајућом улогом, а тако се предвиђа у нацрту амандмана, на данашњем ступњу нашег друштвено-политичког развитка не одговара природи нашег система. Иако се важност принципа федерализма не може оспорит, чини ми се да би се предложено одредбе амандмана о положају и улози Већа народа нашле у раскораку са раније поменутм уставним поставкама о характеру и положају (и природи уопште) општине у нашем уставном и друштвено-политичком систему. Отуда би, у целини гледано, више одговарало природи нашег система и суштини уставних поставки о општини и самоуправљању уопште, ако би једно веће које непосредно произилази из општине имало основни положај и доминантну улогу у структури Савезне скупштине, при чему би Веће народа могло и требало да остане (одн. постане) самосталан дом. Y том својству оно би требало да има сва она права која један федерални дом у вишенационалној заједници по само] својој природи треба да има (заштита равноправности народа, обезбеђење права федералннх јединица, и тако даље).