Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Други проблем о коме бих желео да говорим односи се на начин кандидовања. Taj проблем ваља посматрати у светлости функдије коју избери имају у нашем данашњем систему друштвеног самоуправл>ања. Ми смо својевремено говорили да функција избора у новом уставном систему треба да се састоји, у крајњој линији, у одабирању делегата из редова грађана и радних људи из радних организација, да би тиме избери и изборно одлучивање постали саставни део самоуправљања. Разумљиво je да то онда говори о изузетно великој важности кандидовања као дела изборног процеса. Y нашем политичном развитку je јасно исполнена тежња да кандидовање буде у рукама самих граВана, а политична теорија je показала приврженост поставци према којој граВани сами треба да непосредно постављају кандидате. Ми смо, с тим у вези, успоставили и разви Јали збор бирача као оригинерну демократску институцију, али je чшьеница да зборови бирача у изборној пракси нису у потпуности нашли своје право место и нису постигли очекивани резултат. Y том погледу ваља истаћи да су се у пракси испољиле извесне деформације и негативне појаве. Предложене Тезе за изборни систем су се несумњиво инспирисале тежгьом да се у процесу кандидовања отклоне испол>ене слабости и деформације, али се с правом може поставити питање да ли решење које се предлаже постиже тај резултат, и да ли обезбеВује истински демократски механизам кандидовања. По моме мишљењу решење за отклањање слабости својствених данашњој пракси кандидовагьа не налази се у тражењу и измшпљању новог начина кандидовања, како то предложене Тезе чине, већ у откривању и отклањању узрока који су и довели до већег или мањег неуспеха зборова бирача као облика кандидовања. Може се поставити питање да ли нови начин кандидовања који ce предлаже за Веће комуна и већа радних заједница (од стране кандидационих конференција ССРН) представља срећно решење, ако се проблем кандидовања посматра са становишта самоуправљања и непосредне демократије. Y Образложењу које прати предложене Тезе за изборни систем имали смо прилику да на више места прочитамо да je нови начин кандидовања у складу са начелима Устава о улози ССРН у обезбеђивању остваривања изборних права граВана, да ангажовање ССРН у процесу кандидовања, како се предлаже у Тезама, обезбеђује активно учешће граВана и радних људи у кандидовању, да се преко кандидадионих конференција обезбеВује утицај граВана и њихових организација, итд. МеБугим, дубље задирање у суштину новог механизма кандидовања показује, чини се, да се дата образложења не налазе на чврстим основама. Наиме, поставлю се следеће питање: ко у овом новом механизму кандидовагьа практично предлаже кандидате? Ако се сматра да ће граВани доћи непосредно до изражаја преко делегата на кандндадионим конференцнјама, онда би то значило гајити налу да ће широко чланство Социјалистичког савеза на састанцима месних организација ССРН учествовати и одреВивати потенцијалне кандидате за посланике, a које ће касније на кандндационим конференцијама делегати формално предлагати односно потврБивати. МеВутим, предложене Тезе такав поступак не предвиВају, а у Образложегьу Теза се то не спомшье. Сейм тога, зашто би се очекивало да граВани масовно присуствују и учествују на састанцима месних организација ССРН, ако се нису одазивали позивима на зборове бирача? Према томе, остаје као вероватан закључак да ће, фактички, предлагање кандидата да чини један врло узан круг људи делегата, чланова кандидадионих конференција, који ће несумњпво бити демократски бирани, али који су ипак само представниди одреВених форума односно разних организација. Отуда ми се чини да у таквом процесу кандидовања, а то Be реВи у првој и основној фазн избора, грађанин и не може да доВе до непосредног изражаја. Мислим да je овакав начин кандидовања преко кандидадионих конференција противсистемски. Наиме, ако избори треба да значе и да имају функцију изборног одлучивања, ако je Устав гарантовао право на друштвено самоуправљање, ако бирачко право обухвата и право на кандидовагъе, онда