Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

497

ДИСКУСИЈА

ми се чини да овакво решење, према коме се кандидовање врши преко кандидационих конференција, представља корак уназад. Из тих разлога, a имајући у виду демократски карактер институције збора бирача, сматрам да би требало да зборови бирача буду једина и искључива форма кандидовања. Разуме се, то би претпостављало улагање напора да ови зборови наБу у пуној мери своје право место у пракси. Уставом предвиђена активност Социјалистичког савеза je, при томе, неопходна (ради онемогућавања стихијности у изборном процесу, ради већег ангажовања грађана, и сл.), и она би, измеВу осталог, допринела и да зборови бирача остваре своју улогу у изборном процесу. На крају бих додао да сматрам корисним предлог да се укину трупе граВана као облик кандидовања. Трупу граВана представља само прост збир појединаца растурених по целој територији изборне јединице, те као таква не произилази, чини се, из природе нашег друштвено-политичког система.

Проф. dp Леон Гершковић: САСТАВ И ФУНКЦИЈЕ ВИЈЕЋА НАРОДА И ВИЈЕБА KOMYHA. Иако сам члан Уставне комисије, не бих ни желио ни могао давати никакве одговоре у име Комисије, већ само своје мишљење, јер и ми имамо врло различите ставове о предложении амандманима, а дефинитивно ћемо моћи да се опредјелимо тек након јавне дискусије. Стога бих желио да изнесем неке проблеме. Y Комисији смо доста дискутирали како ће студенти, као студенти, бити представљени у Културно-просветном вијећу. Аилеме о овом проблему нису дошле до изражаја у амандманима и образложењу. Сматрам да би студенти, нарочито на Правном факултету, требало да узму учешћа у дискусији и допринесу адекватнијем рјешењу. Поставља се, найме, питање да ли студенти треба непосредно да бирају своје представнике. Аосадаппьи изборни систем за вијећа радних заједница не даје те могућности. Према томе, активно и пасивно изборно право студената зависи не само о прнзнању да су студенти дио универзитетске заједнице него и о опћем систему избора за вијећа радних заједница. Ако остане садањи систим, представнике студената бирала би опћинска скупштина. Студенти би могли учествовати само у процесу кандидирања. Аруга значајан проблем je састав и функција Вијећа народа. Када се дискутира о положају Вијећа народа у структури Савезне скупштине, треба подсјетити да смо у врло краткој уставној хисторији имали различита рјешења. Имали смо у Уставу од 1946. г. Вијеће народа као самосталан дом уз Савезно вијеће. Кад je уведено Вијеће произвоБача, постављало се питање какву je улогу могло да има Вијеће народа у механизму скупштинског одлучивања. Дошла je прва инкорпорација Вијећа народа у Савезно вијеће. Очито je да федерација као што je наша не може бити без Вијећа народа које je израз равноправности народа и република. Поставляло се само питање да ли je довољно да Вијеће народа има само ветирајућу улогу у заштити интереса народа и република или треба да буде активан фактор одлучивања. Код увођења вијећа произвоБача стало се на становиште да нису потребна три дома и да je довољно дати Вијећу народа само улогу заштите равноправности, одакле je идеја инкорпорирања Вијећа народа у Савезно вијеће, с тим да се оно издваја само кад je потребно ради заштите равноправности. Али наша скупштинска пракса je показала да то није довољно. Вијеће народа не може да наступа само као ветирајући орган, јер би такво наступање Вијећа народа значило да се нетто переметило у националним односима. То би увијек значило поставити питање међунационалних односа, што није увијек адекватно. А са друге стране било je проблема у меВурепубличким односима који нису имали такав значај да би требало поставити питање основних меВунационалних односа. Кад би у таковом систему Вијеће народа наступило ради тога јер план повреБује права једне републике, тада би настао политички спор. Зато je било нужно укл>учити представнике република у нормалнији