Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

498

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

механизам, који сасвим нормално суодлучује, а да се од тога не прави национално питање. Стога je инкорпорирано Вијеће народа у ствари заташкавало проблеме и истовремено потенцирало националне спорове. Смисао осамостаљења Вијећа народа јест да се односи међу реггубликама расправљају у редовној процедури без посебног истицања неких проблема у националним односима. Вијеће народа ће нормално износити своја мишлења, а да то не представља некакав спор. Још прошлогодишњи амандман ншао je на то да дјелатностн Вијећа народа да одређени, нормалнији ток. Скупштинска пракса од уставних амандмана, иако није дужа од годину и по дана, показала je исправност овог курса. Вијеће народа се састаје и изражава одређене ставове, без неких драматизирања међунационалних односа. Будући да код нас постоје непрестани проблеми меЬунационалних и међурепубличких односа, то се показало да треба ићи даље, јер Вијеће народа инкорпорирано у Савезно вијеће не даје довол>но могућностн да представништва република равноправно учествују у одлучивању у свим односима од посебног интереса за републике, народе и народности. Због тога je дошло до идеје о осамостаљивању Вијећа народа. Мислим да ће то смањити извјесне затегнутости које се појавлују у рјешавању меВунационалних и међурепубличкнх односа. Аруги разлог je био што федерација одлучује о безброј питања која би лакше рјешавале републике. Тако je федерадија кроз разне политичке мјере и економске механизме узела на себе превише терета. Аа би ce извршио што прије и што безболније пренос низа функција на републике, а истовремено задржао утицај федерације, то би, у ствари, Вијеће народа требало да буде посредник између федерације и републике. Стога ово преношење функција на републике неће бити никакова дезинтеграцнја. Зато се не бих сложно са формуладијом да je Вијеће народа дезинтегрирајући фактор. Мислим да je оно у постојећим односима интегрирајући фактор. Слиједећи je проблем кото и какве надлежности дати Вијећу народа да би извршило своју нову улогу, нарочито остварење уставних тенденција у рјешавању односа између федерадије и република. Питање je да ли Вијеће народа треба да буде опће надлежно внјеће, или иегове компетенције треба да буду међурепублнчки и међунационални односи. Taj проблем није до краја рјешен у Уставној комисији. С тим у вези je и проблем имена другог опћег представничког тијела сада названог Вијеће комуна. Taj проблем не треба потцјењивати, јер име изражава и одређене односе. Постоје и традиционахшстичке тенденције, које траже да се то вијеће зове и даље Савезно вијеће, јер оно представља југословенску социјалистичку заједницу као Цјелину. Ово Вијеће (комуна) je по својој изборној основи идентично Савезном вијећу, a мијења ce дјелокруг. Али и то je још за дискусију. Сада конференција градова, изводећн дјелокруг из имена, захтјева да ово вијеће као представник комуна учествује у доношењу буџета и неким актима економског и социјалног характера. Лично сам више склон задржавању имена Савезног вијећа, не само ради имена већ зато jep je то вијеће опће вијеће социјалистичке заједнице. Оно није Вијеће комуна већ вијеће у ком су представљени грађани. С тим je повезан и дјелокруг, јер представништво градова треба да учествује у одлучивању о готово свим проблемима. Сада бих ce joui задржао на изборном систему. Заузимао сам став да садашњи систем избора за вијећа радних заједница не омогућује доволно представништво појединих друштвених дјелатности и грана. Ja нисам улазио у посредне или непосредне изборе, већ више у то како je представлена пој едина дјелатност. Ад м дјелатности и гране могу биги представлене само преко опћина? Упозоравам вас да je наш досадашњи уставни систем имао принцип да су представници у републнчкој и Савезној скупштини сменлива делегација грађана и радних луди у опћини. За мене такав систем не омогућава представништво по дјелатностима. По тексту ових ахмандмана изгледа да се нешто битно хмијења у систему кандидирања. Мени се чини да нехма неких стварних измјена. Читав