Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

499

ДИСКУСИЈА

процес кандидирања врши се преко организација Социјалистичког савеза одоздо. То, међутим, није изричито написано, јер се сматрало да ће сам Социјалистичкн савез организирати систем. Ми смо до сада ималн на зборовима два пуга изјашњавање истих људи. Најприје при достављању кандидата кад je Социјалистички савез евидентирао кандидате, а онда су ce изјашњавали зборови бирача. Када су ce зборови бирача изјашњавали, иза њнх je била политична организација. Y амандманима je изражена тенденција да то не буде форум него доиста састанак мјесне организације Социјалистичког савеза. Боље би било да се то напише и изрази у изборном систему. Онда би та институдија кандидирања била далеко јаснија. Тенденција промјене процеса кандидираља јесте демократизација, иако то није довољно изражено. Што ce тиче гласања, код нас постојн жеља за непосредним бирањем Вијећа народа и Савезног вијећа (односно Вијећа комуна), што сигурно има своје основе. Присталица сам и непосредних избора и за вијећа радних заједница, иако je то мало компликованије. Без такових избора нећемо имати добро представништво појединих области рада. Још једна непоменута. Чини ми се да иако наша политична пракса захтијева промјену у структуры органа самоуправљања радних организација, ипак не би сада требало ићи на уставне из,мјене. Основна тенденција ради које се пледира за ове измјене у контрадикцији je са самим текстом који je предложен. Основна тенденција није била прописивање какви би требало да буду органы управљања радних организација, већ да структура тих органа не буде уставна категорија као што су до сада били директор, раднички савјет, управни одбор. То je спријечавало нове развијеније форме. Тенденција je била, дакле, да се из Устава уклоне организационе форме удруженог рада и успостави пргшцип радничког самоуправљања. И, када je требало конкретно одредити шта треба препустити Уставу а шта закону, онда je дошло до неких нових категорија, као нпр. пословодних органа. Сматрам да би требало дати уставну гаранцију да ни закон не може ограничит радну организацију у угврђивању форми управљања.

Ар Кона Јончић: ПИТАЊЕ ПОКРАЈИНА И ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ. Та се не бих задржавао на проблемима структуре Скупштине и изборног система, о чему се до сада углавном расправљало. Аодирнуо бих нека питана која су битна специјално за Србију питање покрајина и питање народности где има врло много нерешених проблема. Али бих, претходно, ранијој дискусији додао два питана у погледу којих мислим да постоје противречности у самом Уставу. Мени су још увек недовољно јасни функција и представништво већа радних заједница. Ту постоји противречност између оног што je записано у Уставу и онога што се врши у пракси, бар што се тиче нихове структуре. У досадашној одредби плана 165. Устава стоји да су већа радних заједница већа делегата радних људи у радним заједницама. У основима предлога за промену додато je: „одговарајућих области рада”. Није спорно да су то већа радних дуди у радним организацијама. Међутим, када се погледа начин избора, по садашнем плану 167, а од тога решена засад полазе и нови предлози, види се да избор ових делегата треба да буде и даде према броју становника, да изборне јединице за 120 посланика треба да буду распоређене територијално-политички, тј. да се на исти број становника бира исти број посланика. Ако се не би пошло овим путем, бар представници неразвијених подручја тако сматрају, била би далеко мане заступлена читава ова подручја, jep je број радних организација у дојединим областима рада на тим подручјима врло мали. Зато мислим да je врло спорно да ли су то већа представништва радних дуди у радним организацијама или представништва радних дуди и грађана по областима друштвених односа. Jep, ако бирамо већа радних заједница по броју становника, ми се залажено да по областима радних и друштвених односа буду