Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

500

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

једнако заступљени сви становници, а не сви радни људн. Очигледно je да ту постоји противречност, и није чудо што се из развијених центара појединих република заступа становиште да треба напустити досадашни изборни систем у овој области, да треба стварно бирати представнике радних људи из појединих области рада, jep je чињеница да просветни радници имају исти интерес и да су просветни радници појединих крајева шли чак до штрајкова, jep су сматрали да су интелектуалци у другим гранама, конкретно у здравству, много боље награВени. Мислим да je исто тако неравноправност, ако на једном неразвијеном подручју пет радних јединица из једне области рада, са неколико стотина радних луди, бира једног посланика у Савезну скупштину, а читав скуп клиника и медицинских факултета у републичком центру, са десетак хил>ада радних луди, бира само једног посланика. Ако je чиненица, да веће радних заједница треба да представља најразвијеније, најпрогресивније друштвене односе, развој науке у одреВеним областима, онда саданпьи изборни систем није усклаВен са тим циљем. Аруго питање je питање карактера Већа народа. Ja лично не гладам на Веће народа као на дезинтегришући фактор. Савезно веће у садашњем свом функдионисану често je играло дезинтегришућу улогу, баш зато што штје водило рачуна о характеру и функцијама федерације у односу на различите историјске и садаипье социјално-политичке и економске услове развитка појединих подручја у Југославији. Конкретно, на пример, дешавало се да се у детаљима донесе један основни закон који се управл>а према развијеном или неразвнјеном подручју Југославије, у чија решена не може никако да се уклони једно неразвијено подручје, jep му односи join нису толико развијени. Y псгледу цене пасошких тарифа у Југославији, поједине општине су биле заинтересоване за што мању таксу за пасоше, да би кроз промет и другим путевима оствариле што већи доходак, док су друге општине, којима je то било превасходно политички проблем, тражиле што већу таксу, да би сманиле број луди који путују у инострансто и постижу предвиВена девизна средства. Зато мислим да би било добро да Веђе народа настоји да пронаВе заједничке интересе за читаву федерации у, како би она вршила само оне функције које су од заједничког интереса за све републике и народе. Ако Веће народа полази, не од онога што раздваја народе и народности и републике, већ од онога што их спаја, онда ће моћи да пронађе потребан минимум заједничких интереса и заједничких путева и решена. Y том смислу Веће народа врпш интегрипгућу функцију у нашем систему. Задржао бих се и на питанима покрајина и права народности, jep мислим да су образложена врло лапидарно и уско навела извесне основне елементе због којих je дошло до одређених предлога. Поставља се питане да ли je то ствар два посебна одељка? Ауго времена je било тенденција и у Савезној уставној комисији и у поткомисијама, па и у YcTaßHoj комисији Србпје, да се ова материја третира на целовит начин. МеВутим, чшьеннца je да већи део припадника народности (око 70%) живи у аугономним покрајинама (око 600.000 живи и ван аутономија). С друге стране, неке народности, као што су маВарска и албанска (шиптарска) претежно живе у две покрајине, док појединих народности, као што су Бугари, Италијани и Румуни, уопште нема у покрајинама. Очигледно je да свако од ова два питана, иако имају много додирних тачака, има и своје особености, тако да je добро што су раздвојена у два дела. Кад je реч о питању положаја аутономије, чини ми се да није спорно да треба менати уставне одредбе о покрајинама, да су садашње недовољне, недоречене итд., него je спорно оно друго, о чему je друг БорВевиВ говорио —■ у којим оквирима, до које мере их треба менати. Jep, ако погледамо генезу покрајина са историјске и политичке стране, као и нихов досадашни живот, видећемо да je место које им je до сада у Уставу било дато било недовольно. Наиме, покрајине су, ако тражимо политичку основу стварана покрајина у нашем федеративном систему, створене давно пре Устава од 1944, и прве нихове основе можемо да тражимо у периоду