Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

503

ДИСКУСИЈА

Само бнх подсетио да смо 1953 —1955. године имали случајева да je изношено гледшпте чак и код правника на републичком нивоу, да je у нас национално питање превазиђено, или, да ће републике у Југославији брзо одумрети. Међутим, ми доживљавамо једну, из живота пониклу, афирмацију нација и националних односа, како je проф. Борђевић рекао у свои уводном излагању, те им стога морамо посветитн одговарајућу пажњу, морамо бнти врло реални.

Проф. Ар Војислав Симовић: О CACTABY И АЕАОВАЊУ САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ И ЊЕНИХ BERA. I, Када размишљамо о евентуалним променама Устава, тада, природно, морамо да узмемо у обзир и размотримо искуства у вези с његовим остваривањем. Y том правду могли бисмо да посхавимо низ питања хеоријског и практичног значаја. На пример, питања која се тнчу: положаја човека и различитих страна остваривања тог положаја, а посебно слобода и права у систему самоуправљања; односа нзмеВу самоуправљања и процеса интеграција у друштву и самог друштва на тим самоуправншм основами; даље, самоуправљања и јединства друштвено-економског и привредног система, јединства политичког система, облика његовог остваривања и сл. Ту су, такође, и проблеми који се постављају у вези с уставним концептом и природом друштвенО-политичких заједница општине, федерације, републике и покрајине. Ту спадају, несумњиво, и проблеми структуре самоуправног система, као и положа]а, састава, надлежности представничких тела, посебно Савезне скушптине итд. Све ово што je наведено представља кључне проблеме који, полазећи од стечених искустава, треба да буду теоријски осветљени, али и непосредно формулисани. Комисија за уставна питана имала je за задатак да проучи главке проблеЈме у вези с оствариванем Устава, те да у том смислу предложи оне измене уставних одредаба за које буде сматрала да су неопходне. Она je предложила такве измене за које се из образложена не може видети да произилазе из анализе остваривања Устава. Предложене измене обухватају неколико институционалних питања. На први поглед предлози Комисије изгледају доста скромни, ако се сетимо да постоји већи број проблема за које би се могла тражити прецизнија решења. Међутим, предлози у вези са саставом и делокругом Савезне скупштине, функцијама федерације и републике, изборним системой и др. само су на изглед скромнијег обима. Напротив, када се предлози ближе размотре у светлости целине и унутрашње логике нашег савременог Устава, види се да се нима задире у суштину уставног система. Тиме оне могу да отворе процес даљих, па и битнијих уставних промена у одређеном смеру. 11. Једна од најзначајнијих измена, па можда и цај знача] ни ja, односи се на састав и делокрут Савезне скупштине и њених већа. У складу с тим требало би да се укине Савезно и Организационо-политичко веће. Већа радних заједница би и даље остала, a Веће народа би требало да се осамостали, прошири свој делокрут и постане основни дом Савезне скупштине. Сем тога, увело би се и ново Веће комуна. Познато je да самоуправљање представља једно од кључних питања нашег уставног система, и то и као основни и општи принцип тог система и као један процес развитка нашег друштва, који се остварује преко одговарајућег механизма. Оствариване самоуправљања у једном савременом социјалистичком друштвеном уређену несумњиво je повезано с општим интеграционим процесима који настају у бази друштва. Ти процеси се даље проширују и на остала подручја. Зато се као једно од знача] них питана уставног система поставља питање институционалних облика остваривана самоуправљања и на та] начин његовог утицаја на извесна друга класична начела и облике. Сагласно томе, самоуправљање треба да се изрази кроз положај, састав, надлежност и односе Савезне скупштине, пошто je самоуправљање

12 Анали