Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

једно од битних обележја њеног положаја. Y Уставу je како у уводном, тако и у „нормативном” делу на више места истакнуто начело самоуправљања, посебно самоуправљања у огаптини и као основе политичког система и као основе из које произилазе органи који врше функције власти. Познато je да je постојање већа радних заједница један од чинилаца који Савезној скупштини даје обележје органа друштвеног самоуправљања. Ааљи развитак Скупштине као институције самоуправљања требало би, сагласно општим друштвеним условима и могућностима, да ce креће у правду јачања улоге већа радних заједница и угицаја самоуправљања из његове основе радне заједнице и самоуправне општине. Услед тога je требало омогућити непосредније представљање општине, односно грађана у општини у самој Савезној скупштини. То би, уосталом, требало да допринесе да ова Скупштина, а такоВе и скупштине осталих друштвено-политичких заједница постану, у својству органа друштвеног самоуправљања, значајне институције самоуправне интеграције друштва. Истовремено, за нас je од важности на који начин и у којој мери начело самоуправл.ана утиче и даје печах осталим принципима политичког система и организације власти, па меВу њима и принципу федерализма. Утолико пре што je у току развитка нове Југославије начело федерализма, које се изграВивало у оквирима ослободилачких токова Револуције, било увек уско повезано с начелом самоуправе, па чак и кад се ова испољавала у веома рудиментарним облицима. Једна од битних тенденција развитка нашег друштвено-политичког система јесу дали развитак и учвршћивање федерализма, који не могу бити одвојени од развитка самоуправљања и токова друштвене интеграције на основама самоуправљања. У складу с тим, свакако je потребно ради даљег учвршћивања начела федерализма, још више истаћи улогу социјалистичких република, као специфичних самоуправштх заједница, и њихов утицај на вршење општедруштвених функција. Утолико пре што je и сам Устав потврдио такав правац ниховог развитка, одреБујући их као друштвено-политичке заједнице. У том смислу je свакако потребно дал>е прецизирати улогу Већа народа проширивагьем његовог делокруга. При томе се не сме изгубити из вида да оно, захваљујући свом пореклу у нашем систему, начину образована и могућностима ко je има, ипак задржава и даље своја класична обележја. Међутим, осамостаљивање овог Већа укидањем Савезног већа и новим местом у Савезној скупштини, којим треба да се утврди доминантна улога Већа народа у структури Скупштине, свакако не доприноси јачању гьених обележја институције самоуправљања, институције која, у одговарајућој мери, изражава токове самоуправне интеграције друштва. Штавише, домгшантна улога Већа народа, као обавезно једног од домова који, заједно с одговарајућим већем радних заједница односно Већем комуна, остварује одређена подручја из делокруга Савезне скупштине указује, у крајњој линији, на извесна конфедеративна обележја једне заједнице ко ja je у бити самоуправљачко-федеративна. С друге стране, Веће комуна треба да представља дом који непосредније изражава интересе граБана у општши. При томе се ови интереси, мислим, не могу увек, нити строго, одвојити од интереса удруженог рада, пошто je у гштању општина, својеврсна заједшгца „произвоВача и потрошача”, додуше у једном релативном и ширем с.мислу. На тај начгш, Веће комуна, заједно с већима радних заједница треба да изрази процес самоуправне интеграције друштва. А управо због таквих својих обележја, сматрам да ова већа могу да утичу на даљу еволуцију начела федерализма као самоуправног федерализма. Веће комуна, као што се из предложених Основа види, добија релативно значајне послове у равноправном делокругу с Већем народа (шпане друштвено-политичког система, спољне и општеунутрашне политике, народне одбране, државне безбедности; доношење закона који не спадају у равноправии делокруг Већа народа с неким другим већем; ратификација