Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

505

АИСКУСИЈА

меВународних уговора, савезни буџет, избори и разрешена савезних функционера итд.). МеЬутим, пошто треба да представлю интересе грађана у општини и изрази њихово самоуправљање, Веће комуна би требало да у својој надлежности има и неке друге послове који су, иначе, према предложеним изменама, предвиђени за равноправии делокруг Већа народа с одговарајућим већем радних заједница. Ти послови се, као што je то већ истакнуто од стране Сталне конференције градова, тичу: доношења друштвеног плана, утврВиватьа извора прихода и финансираню друштвено-политичких заједница, као и уређивања односа у области друштвених службы од посебног друштвеног интереса. Но уколико би се, пак, остало при томе да треба проширити делокруг Већа народа и изменити му положај, а истовремено увидело да треба проширити и делокруг Већа комуна, како би оно могло што потпуније да изрази најважније интересе грађана у општини, тада бисмо се нашли пред једним другим начелним проблемой. Наиме, нашли бисмо се пред проблимом евентуалног напуштања дводомог система и уво Вења тродомости у раду Савезне скупштине. Аодуше, и из самог образложења предложених измена произилази да су предложена решења дата, перед осталог, и из разлога да се не напусти принцип дводомостн. По мом мишљењу, потреба непосреднијег и ефикаснијег изражавања самоуправљања je y овом случају значајнија за афирмацију нашег скупштинског система, него да ce, y диљу задржавања принципа дводомости по сваку цену, спута афирмисање обележја Скупштине као институције самоуправљања. 111. Y погледу права и дужности федерације и република, сматрам да ce није отишло много даље у прецизирању функција, сем што je донекле прецизније одре Вен положај социјалистичке републике. С друге стране, полазећи од уставног начела једнакости положаја и права граВана и организации, мислим да не би требало интегрално укинути садашњи чл. 125. Устава, којим се утврђује да се савезним законом установљавају извори и врсте прихода друштвено-политичких заједница и да федерација, под одреВеним условима, може одређивати границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврВивати своје приходе и друга средства. Додуше, сматрам да би у став 2. овог члана требало унети измене, найме, ограничити ово право федерадије, али га ипак, бар у садашњим условима, у основи задржати. 111. Y погледу предложених измена у изборном систему, мислим да, у складу с афирмисањем улоге Социјалистичког савеза у изборном процесу, треба прецизније одредити однос измеБу збора бирача и кандидационе конференције. Ja сам против сужавања улоге збора бирача, без обзира на оправданост критике досадашњих искустава у остваривању овог облика. Пре свега, збор бирача je један од најстаријих облика непосредне самоуправе. С друге стране, неефикасност зборова бирача не треба тражити у слабостима овог облика као таквог, већ у недостацима деловања демократских процеса самоуправљања. ТакоВе се не слажем ни са укидањем једног облика који je присно везан за развитак нашег изборног система. Наиме, у питању je кандидовање или бар одговарајуће учешће у процесу кандидовања одре Вене групе граВана. Ради обезбеВења политичке демократске одговорности у остваривању овог облика кандидовања, могу се поставит и извесни тежи услови него што je до сада био случај, али га не треба укинути. IV. На крају желим да поставим једно питање ко je иначе није нашло места у предлозима за измену Устава. Како сам у начелном расправлюгьу овог питања учествовао и раније, сада о томе не бих опширније расправлю©. Наиме, у питању су измене данашњег члана 102. Устава, који се односи на велики град, односно град у коме има више општина. Као што je познато, велики град данас представлю феномен нашег општег развитка, феномен који треба да има одговарајуће место у комуналном систему и да, према томе, на одреБени начин буде изражен у Уставу. Мислим да би

12*