Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у том правду требало да се непосредније истакну његова обележја као друштвено-политичке заједнице са свим функцијама основне заједнице, а тиме би се истовремено и поставило питање посебности ошитина на подручју таквог великог града.

Др Радослав Стојановић: VCTABHE ПРОМЕНЕ И ПРОБЛЕМ ПОЛИТИЧКЕ ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈЕ ДРУШТВА. Хтео бих да говорим о једном питаььу које je овде покренуто и о коме су се углавном издвојила два потпуно супротна става. По једном мишљењу, пренос надлежности за најбитнија питања на веће народа може да значи извесну дезинтеграцију Југославије, а по другом мишљењу, да управо оваква промена Устава доприноси и допринеће већем степену интегрисаности Југославије. Аа бих могао о овоме питању да говорам, претходно бих хтео да расправим неке битне претпоставке за заузимање става по овом питању. Прво, ми не знамо, јер то се у нацрту не види, како ће бити организовано гласање у Већу народа. Ако би у Већу народа свака република имала право вета, онда, чини ми се, дискусије нема. Европско заједннчко тржиште би било на вншем степену интегрисаности од Југославије, јер чак и оно има неке органе са наднационалном надлежношћу за нека битна питања Заједнице. A Заједничко тржиште није држава, док Југославија данас то јесте. Према томе, у овом случају свака дискусија би била бесмислена, пошто би ситуација била потпуно јасна, те о томе не желим уопште да говорим. МеЬутим, ако се у Већу народа за републике не предвиВа право вета, ситуација je другачија й захтева много брижљивију анализу да би се могло доћн до одређенијег става. Друг др Коча Јончић je, бранећи став да баш оваква промена Устава треба да доведе до вишег степена интегрисаности Југославије, навео пример одлуке Савезне народне скупштине о подизању цене путним исправама за пут у иностранство. Наводећи овај пример, он je истакао да су неке општине претрпеле штету, jep се смањио гранични промет и транзит, за што су оне веома заинтересоване. Мада je овај пример безначајан да би био аргумент за тако велике уставне промене, чини хми се да он управо супротно говори од онога што je хтео да каже друг Јончић. Наиме, у једној држави постоји неки општи друштвени интерес, те ако je он у супротности са интересима неких својих јединица, онда он мора имати превагу. Наравно, ако je претходно договорено шта je то општи интерес. Другачије не бих могао да замислим живот једне државе. Jep, ако je мерой повећања цене пасопшма требало постиђи неки општи циъ (спречавање одлива девиза из земље), онда локални интереси неких јединица не могу имати превагу над тим општим интересима. Интереси се могу и разграничит. Али докле? То je питање од основног значаја у организацији политичког система једне државе. Хтео бих да пређем на научни терен и молим да ми не замерите на академизму, Сматрам да je то нужно, jep се у нашој политичкој науци потпуно занвхмарује проблем политике територијализације друштва. За разлику? од вертикалних друштвених група, тернторијаше трупе настају у равни друштва, a њихово настајање изазвано je различитим чиниоцима. На првом месту су нације, затим груписатье по економском критеријуму, историјско-традиционалном (историјске покрајине једне исте нације), администравитно-бирократском критеријуму итд. При томе може доћи до узајамног преплитања ових чннилаца. Политичка територијализација наштје je нужна у садашњој еташт друштвеног развитка. Аанас je матье-више чшьеница да су све државе углавном организоване на нацноналном принципу. На тај начин, државе представљају територијална друштва и као такве ступају у односе са другим таквим друштвима. Свака држава je територијално ситуирано дру-