Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

511

ДИСКУСИЈА

Ове идеје класика и данас имају одреЬену научну и политичку вредност. Њих свакако није потребно буквално примењивати, већ на основу поимања њиховог унутрашњег смисла и суштине и у складу са специфичним друштвеним и политичким условима. Сигурно да још увек није, а можда и никад неће бити могуће да свако обавља све друштвене и политичке функције, а нарочито оне најодговорније. Y једној војсци социјалистичке револуције, која ce развнја и траје и након своје прве оружане фазе, очигледно не могу сви бити генерали, односно водећн л>уди и авангарда. Али je већ данас нужно и могуће да сваки такав генерал буде бар једно одреБено време обичан војник револуције. То je идеја која je, по моме схватању, била у темељу принципа ограничена реизборности, који није требало да обезбеди ефикасније „распоређивање” и „размештање” једних те истих кадрова, него струјање нових људи и идеја кроз друштвена и политична тела, спречавајући у самој основи монопол на бављење политиком и владавину над људима. Ако je, можда, претерано рећи да се предложене уставне промене разликују од оне идеје као небо од земле, сигурно je да je њихов унутрашњи смисао врло далек, па и супротан, те нас више подсећа на једну минулу епоху наше социјалистичке револуције, за коју су политички романтичари веровали да je неповратно прошла, него на обзорје слободније и хуманије будућности.

Јосиф Папић, секретар Градске скупштинг Београд: О УСТ АВНОПР ABROM ПОЛОЖАЈУ KOMYHA. Када сам на почетку овог састанка затражио од председавају&ег да ме уврсти у листу говорника, учинио сам то зато што сам се био неоправдано забринуо да се вечерас неће чути реч општина. А забринуо сам се неоправдано, jep je професор Симовић тако успешно и систематично изразио неке ставове општина и градова о предложении уставним променама, да мени остаје само да му се придружим и додам неколико аргумената. За нас који непосредно радимо у ошптшама била би, разуме се, веома охрабрујућа подршка Правног факултета у настојањима да се уставноправни положај комуне не ослаби, ако се већ не може ојачати. Та би подршка, верујем, утицала и на ставове Уставне комисије, којој, изгледа, у првој фази њеног рада, није било много стало да се у Комисији непосредно чују мишљења општина, чим у њеном иначе веома репрезентативном саставу нема ниједног представника општина. А сада, неколико напомена о предлозима који су објављени и о којима je затражено наше мишл>ен>е. Прво, без имало злобе једног „општинара” који je и сам често критиковав због брзоплетог припремања одлука, морам поновити примедбу да je рок за дебату о овако важним документима недопустиво кратак. Ако je умесно нескромно упоређење, подсетићу вас да je Статут града, на чијој je изради сараБивао и овај Факултет, био на јавном разматрању више од годину дана, па ипак нисмо сигурни да су пронаВена најбоља решења. Аа ли ће се са оваквом брзином наВи права решења за Устав Југославије? Аруго, образложења Уставне комисије ко ja су објављена уз предлоге амандмана и Тезе за изборни систем, толико су оскудна да смо принуБени да, уз помоВ сопствене имагинације, закључујемо или боље, наслуВујемо шта су били мотиви за извесне значајне измене Устава и изборног система. Аа наведем као пример образложење амандмана I, у коме се ниједном реченицом не аргументује становиште о потреби укидања Савезног веВа. Ни образложење новог положаја ВеВа народа није убедл>иво: сама чшьеница да то ВеВе до сада није, равноправно са другим већима, участвовало у одлучиваау о појединим, за републике значајним питањима не мора, сама по себи, да доведе до трансформације ВеВа народа у општенадлежно, опшгеполитичко веВе. По моме схватању, највише дилема изазива предлог да се установи ВеВе комуна, са делокругом који je наведен у тач. .3. првог амандмана.