Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

514

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. dp Б. Благојевић: ДА ЛИ СУ ПРЕАЛОЖЕНЕ YCTABHE ПРОМЕНЕ ПОТРЕБНЕ. ЈТитање измена и допуна Устава поставља се као нужно у вези са потребом да се основни принвдши садашњег Устава потпуније и до краја спроведу. Свакако да измене и допуне које се предлажу могу бити од извесног утицаја на потпуније спровођење у живот тих принципа. МеБутим, не може се сматрати, нити je у досадашњој дискусији доказано, да je то заиста и нужно, jep се та нужност може и мора доказати само на оази конкретних жив от них односа и њиховог недовољно доброг решавања и уређивања управо због постојећег уставног текста. Мислимо да je много више у питању неуједначеност гледања на извесна значајна питања друштвено-економске проблематике и развоја у целини Југославије, па се мисли да ће се те неуједначености боље и брже решавати ако се изврше предложене измене и допуне. Те измене и допуне моћи ће, можда или свакако, да дејствују одн. доприносе у том правду, али би била опасна заблуда_ ако би се мислило да су ове измене и допуне бите за решавање постојећих неуједначености гледања; много je нужније да се што бол>е сагледа реалност тих постојећих_ неуједначености и постигне сагласност за њихово садржајно решавање, јер ће без тога, и поред провођења предложених излгена и допуна, стање остати исто, а то не би било добро. Потреба усвајања предложених измена и допуна Устава врло често се правда потребом деетатизације, при чему се стално полази од гледања да свако смањење функдија и надлежности федерације значи и већу деетатизацију. Ми мислимо да такво гледање није тачно. Проблем деетатизације јавља код свих политичко-територијалних ј единица (федерације, републике, аутономије, општине), и то по квалитету у истој форми и у истој мери. Није све што je федерално етатистичко, тако да не треба имати осећање да став у прилог веће надлежности и функције федерације значи став у прилог етатизма. Те две ствари треба суштински одвојити, при чему обим надлежности и функције федерације треба да буду израз најбољег „технолошког поступка" у јавном животу наше најшире заједнице као што je Југославиј а, а при томе се треба ослобаБати осећања или интереса било каквог приоритета републике или федерације, а поготову поједшшх традиционалних или сентименталних осећања било републичког било федералног карактера, и руководити се само реалним интереснма радног човека и радничке класе као владајуће класе код нас на свим нивоима. Најзад, у целини садаппьих предлога за измене и допуне Устава мислима да je у извесној мери потиснут човек као индивидуа, као личност, као граБанин управо Југославије као целине, којој он интегрално припада коју он непосредно осећа и носи у себи, преко које он директно живи у нашем социјалистичком друштву, и то без било каквог и било ког посредника: веза, однос између граБанина и Југославије као органнзоване целине постоји као непосредан однос, као директна веза, која je увек присуща и чија вредност не сме никада бити ни замагљивана ни смањивана друшм вредностима.

Проф. др Андрија Гаме: УСТАБНЕ ПРОМЕНЕ И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОНЕСИ У ЈУГОСЛАВИЈИ. Време када се одржава ова дискусија о променама у Уставу спада у значајан историјски тренутак настао војном интервенцијом Совјетског Савеза у Чехословачкој. Овај догаБај се значајно и осетљиво одражава и на положај Југославије из разлога који су познати, које je сувншно овде понављати. Нашој земљи je потребно јединство да би могла да одговори захтеву историјског тренутка. Но, јединство није право ако je споља наметнуто, ако je декларисано или декретирано, ако се само субјективно чини да je јединство. Само je оно право јединство које je засновано на објективним чиниоцима. Оно се ствара и јача ако упознамо и одстранимо објективне разлоге који сметају ј единству, који дејствују против њега. Са тога становишта треба посматрати и ову дискусију о променама у Уставу као основном и најважнијем правном документу. И ja ћу, пошто