Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

515

ДИСКУСИЈА

сам позван да учествујем у дискусији, рећи неколико ствари првенствено са тог становишта. 1. Пре свега, изражавам своје жаљење што се, када се већ поставлазу на дневни ред пеке промене у Уставу, те промене, или бар дискусије о ньима, не односе на извесне заиста начелне и по друштво у првом реду детерминантне ствари, као што je функционисање својинских односа које je Устав установио, као и на односе између својине и рада по Уставу уопште узев. Пракса je већ о тим питањима казала много шта о чему би вредело размишљати. Место тога, међутим, предложене промене нарочито се односе на састав Савезне скушнтине. Па и ти предлози су учшьени на брзину, и, као што je у дискусији већ било истицано, без дубљих анализа и ширих образлагања. Најзначајнија од тих промена je предлог да Веће народа буде најважнији дом у Скушптини и да преузме улогу досадашњег Савезног већа. Да ли je овај предлог заиста захтев објективног кретања нашег друштва који води већој интегрисаности друштва уз јачање равноправности и солидарности народа и република који га састављају, или je то субјективна оцена одреВених политичких кругова да ће он потпомоћи и убрзати такво кретанье. Знамо да je јединствена економика основни чинилац интеграције, јединства једног друштва. Није једини, али je основни. То су истипали нарочито марксисти, то je у складу са матер ијалистичким схватањем кретања друштва, а то потврВују и историјски развоји и садахшьа друштвена пракса. Из тога истиче једно друго схватање марксизма, такоВе потврђено од праксе: јединствена економика, а нарочито јединствено тржиште тражи јединствену легислативу. Видимо, на пример, да и у таквим традиционалним федеративним државама као што je Швајцарска или Сједињене Америчке Државе привредно законодавство, привредно судовање и остали облици законодавства и правне праксе који морају обезбедити јединственн оквир привреде, прелазе у надлежност федерадије. Предложена промена у нашем Уставу, чини ми се, значи кретање у правду супротном од наведене опште тенденције у модерном свету. Ако имамо у виду да су неки наши одговорни политичари недавно говорили чак о националним економијама наших појединих република, уз постојање деле Југославије као јединственог тржишта, још се повећавају сумње у целисходност предложене промене, а и страхована да се не створе нови извори и начини сукоба и неповерења у осетљивој области као што je привреда, нарочито у привредно заосталим или недовољно развијеним или иначе угроженим подручјима. Не би била карикатура него у неку руку логична последица форсирања „националних економија” појединих република, уз постојање заједничког тржишта у виду деле Југославије и уз јачање легислативне улоге република и њиховог представљања као основних носилаца легислативне власти уместо федерације да поједине републике траже увођење царина према другим републикама или предузимања других врста правне заштите своје „националне економије”. Ово тим пре што ће повећање значаја и обима легислативе у по ј единим републикама свакако још повећати противуречности које нужно настају из постојања једннственог тржишта уз разбијање извршавања и контроле извршавања прописа који се тичу (посредно или непосредно) целог тржишта на комуне. Ова околност ставља неразвијена подручја а и саме неразвијене комуне у тежи положај, и доприноси стварању правне несигурности и могућности да се појави и јача самовоља на целој територији земл>е. Ово никако не значи порицање улоге и значења народа и народности у нашем друштву и оправданости тежње за њиховом равноправношћу. Нарочито треба обезбедити Слободан развој њихове културе, њихов Слободан допринос стварању своје националне културе, а кроз то и општејугословенске, општеевропске и светске културе. Свакако треба да постоји веће народа да обезбеди да општи прописи не оштете интересе појединих народа. Али стварати скупштинско тело које ће сваки пропис (с обзиром на предложену нову улогу Већа народа), сваку норматив ну меру, ценитн првенствено са гледишта интереса народа, чак и пропис који нема никакве