Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

517

ДИСКУСИ JA

мешањем проузрокују застоје и неспоразуме, за које се мора опет трошитн време на њихово отклањање. Будући да ће убудуће, услед генералног представништва у Већу народа основни извор полнтичке снаге бити положај у том Већу и начин заступања интереса нације односно народности као једног интереса коме су конкурентни интереси друге републике или Југославије, затим интереси опште политике, пољопривреде, шумарства, кредитно-монетарне политике итд., парове je сад могуће даље замишљати, потребно je видети да ли будући механизам предвиВа довољно снажне инструменте уједињавања, тштеграцнје, заједничког интереса или будућа концепција омогућава претерану центрвфугализацију и економског и политичког живота. Наиме, пошто je живљење у заједници апсолутна неминовност за све наше народе и њихов једини начин за обезбеВење слободе, независности и развоја, биће потребно несразмерно велику количину енершје трошити у процесе уједињавања и савлаВивања појава лицитације у одбрани интереса нација и народности, уколико се не предвиде инструмента уједињавања и снажно дејство друштвено-политичких организација. Јер, аналогија са двонационалном Белгијом и двонационалном Чехословачкой са потпуно различитим степеном и друштвеног развоја и историјских услова и стања свести заиста није могућа. Тај проблем у нашој земљи има другу историју, логику, друге начине решавагьа и друкчије последние него тамо. Мислимо, дакле, на време о томе да спасемо своју снагу за оно што нам je неопходније, што je наш битнији интерес због свих а не само неких вредности које желимо да афирмишемо и заштитимо. Најзад, имајмо на уму хијерархију интереса: шта je важније, шта споредније. Свенадлежност Већа народа сама по себи није неоправдана, ни немогућа у функционисању, само значи веома снажан заокрет у целокупном нашем политичном и економском животу. Домашај ових промена још нисмо у стању да одредимо, будућност ће тек показати да ли смо тиме тачке конфликата умножили а саме сукобе нрационализовали, или смо напротив следили стварне дугорочне гштересе самоуправног друштва и пронашли механизме повезивања који смањују сукобе и побољшавају услове за самоуправно договарање без политичких притисака који ће иначе бита нужни. Уколико одредбе о законодавној надлежности остану овакве какве су без прилагоВавагьа, нисам сасвим оптимиста. Али, свачије мишљење провериће будућа пракса. Даље, сведоци смо процеса извесног „отврдњавања” политичке структуре друштва. Наиме, увођење овакве улоге Социјалистичког савеза у изборни процес значи извесно одвајање политичких структура од политичке подлоге, персонализацију власти и у извесној мери, задржавање могућности за прикривену кадровску комбинаторику ко ja je иначе у извесно j мери одувек била и биће присутна, док буде било организација власти у л>удском друштву. Наиме, свака организација ствара у својој средини и зрачи око себе одре Вену свест, став, примењује одреБене критерије на различите животне ситуације. Значи ли сада да треба онемогућити људима да мисле и предлажу само зато што су чланови форума? То не само да не треба, него je и немогуће. Изражено мишљење аутоматски садржи и ауторитет форума као представника организоване снаге у друштву и као такво лако се намеће аморфној и дифузној структури која спонтано изнедрава мишљења и ставове у редовном политичном животу. Питање je: како обезбедити да форум у потпуности одрази интерес политичке подлоге а не интересе својих чланова односно структуре којој ови припадају. Посматрајмо сад: политички живот не може се препустити стихији, што je тачно. Али, да ли пробуђена политична свест маса треба сада поново да буде осујећивана убацивањвЈМ „контролног механизма" „да се не погреши” или напор треба да буде усмерен на кандидовање правих л>уди на права места путем непосредне политичке борбе јер то je једини пут ка исправном конституисању форума, друга пут je тежи. МеВутим, текућа политизација друштва je таква вредност и потенцијал, таква снага, неслућена могућност кохезије, укупне рационализације друштва, увођења одговорности и тиме