Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

518

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

квалитета, какву je самоуправно друштво одавно и заслужило и стекло. Taj полет не треба кресати, плашити га се, вештачки ограничават, него га потпомоћи отварајући могућности за утицања, за стварну водећу улогу друштвено-политичких организација. Ова je шанса историјска, по којој се сахмоуправно друштво разликује од других друштава. Jep, необјашњиво je како можемо ићи даље у развоју све стварније могућности одлучивања у продесу самоуправљања у привреди ако том самоуправљању не претходи пуна могућност политичког одлучивања уз дејство снажне,* утицајне политичке организадије. Губитак који би се састојао у тогие што би ту и тамо кроз процес кандидовања продрли „погрепши" кандидат не знача много. У текућој политичкој борби носиоци несамоуправних схватања брзо би доживљавали политике поразе, пасивизацију и најзад се посветили могућехм послу: празнохм планирању политичких реванша. Унутрапгња логика развоја тражи од свих нас више храбрости, одлучности и нзнад свега самокритичности. Пружимо могућности за слободно кружење не истих људи него различитх ндеја, ставова и мишљења. Највећа ствар коју могу носиоци револуционарних кретања да учине je да пропгнрују основу револуције, ширину вьене социјалне подлоге питајући се увек да ли je конкретно решење подлога будуће снаге, једннства кроз борбу око најважнијих будућих а не секундарних макар и садагшьих интереса или несамостална сенка тренутног распореда похштичких сила.

Ар Радомир Лукић: ПРОТИВРЕЧЕ ЛИ ПРЕЛЛОЖЕНЕ ИЗМЕНЕ \СТАВА ОСТ АЛИМ УСТАВНЫМ О АРЕ AB AM А? Противречност између предложених измена Устава и осталих уставних одредаба може се схватит у два смисла. Y ужем смислу, противречност посхоји између конкретна предложена измене и конкретне постојеће одредбе која треба да остане неизмењена. У ширехм смислу, овакве противрчности нема, али постоји противречност измебу предложене измене и „духа” Устава у не лини Изгледа да се у нашем случају више може говорит о противречностима у овом другом него у оном првом смислу. Међутим, у погледу постојања противречност у овом другом смислу теже je сложит се, јер није могуће сасвим одреВено утврдити шта je то „дух" Устава. Овде ће се, наравно, покушати указати само на оно што највише пада у очи, jep je подробно проучавање немогуће. I Свакако да je најбитнија предложена измена она која се тиче састава Савезне скупштгше. Овај предлог показује сложену ситуацију у којој се налази наше уставно уреВенье уопште, a која je последица особеног развоја нашег друштва и државе. Та ситуација je сама по себи противречна и, изгледа, теоријски и практики нерешива. Наиме, наш особен развој у правду самоуправљања довео je до увођења у класично похштчко представништво и тзв. економског (боље самоуправљачког) представншптва. То, доследно, доводи до дводомног система представништва. Отуд je било сасвим логично да се више или мање стварно укине посебан федерални дом Веће народа у коме су представљене федерадне једннице као једнаке, сходно начелу федерализма, као што je то било и учињено у Уставу од 1963. Jep, у супротном, долази се до тродомног система, који je практики скоро неспроводљив. МеВугим, каснији развој федерализма показао je да je потребно да се поново успоставн федерални дом у свој својој важности. Тако се сада предлаже да се поново осамостали Веће народа. И тако се долази до тродомног система. Да би се, пак, овај поново избегао, прибегава се другом решењу. Док je раније Веће народа било ограничено у надлежности, те je само изузетно постојао тродомни систем, а општепредставнички, класични полнтички дом, био једини потпуни дом, jep je имао целокупну надлежност, дотле се сад предлаже да се ограничи надлежност управо овог класичног политичког дома (Већа кохмуна), како би се избегао тродомни систем. На тај начин, по овом