Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

519

ДИСКУ США

предлогу тродомни систем се не би никад појавл>ивао, ни у оној мало] мери као досад. Тиме je несумњиво добијено нетто, тј. чист дводомни систем, али je, изгледа, у опасности да буде изгублено нетто важније найме, класичан nOiVHT ички дом. Супротно je и традидији федерације и демократској традицији уопште да класичан политички дом не буде надлежан за све надлежности парламента. Такав дом, найме, представља федерацију као ттедину, неподелену на државе-члашще, и представла саме граВане, као „чисте” политичке субјекте, једнаке меВу собом. На томе се вреди задржати мало подробније. Наиме, као што je познато, федераднја je јединство противречности то je истовремено и јединствена држава, а и сложена држава, саставлена из држава-чланица. Да би, дакле, федерација добро функционисала, потребно je да та два елемента буду усклаВена. Практично, то се постиже на тај начин што се у врховном органу федерације подједнако представљају и федерација као једхшство и федерација као сложена држава. То се чини успостављањем два одговарајућа дома парламента: једног, бираног сразмерно броју становништва, који представља федерацију као целину, и другог, бираног по начелу једнаког броја представника сваке државе-чланице, без обзира на број њихових становника. Тек сагласношћу оба ова дома у свим питањима за која je надлежна федерација постиже се да оба елемента федерације буду подједнако заступлена, тако да ниједан од њих није потиснут. Јединствени дом обезбеВује да уз сваку одлуку буде већина становништва, по начелу де!Мократије, док дом који представл>а државе-чланице обезбеВује њихову једнакост, без обзира на број становника. Y нашем случају, ови домови су Веће комуна и ВеВе народа. Из свега реченог, меВутим, излази сасвим јасно да оба ве&а морају имати пуну надлежност, тј. морају бити надлежна за све послове за које je надлежна Савезна скупштина. Y супротном, ако један од тих домова није надлежан за неки од тих послова, у том послу неВе бити обезбеВено усаглашавање оба ова елемента, што значи да Be се или омогуВити да се, супротно демократији, одлука донесе против воле веВине (ако je надлежност ограничена ВеВу комуна) или, против начела једнакости држава-чланица, супротно воли неке државе-чланице (ако je надлежност ограничена ВеВу народа). Може се стога реВи да je оваква надлежност ВеВа комуна неприхватлива с та два разлога и утолико противна духу Устава, који je устав федерације (а не конфедерације) и демомкратски устав једнаких граВана. Она je противна духу федерације, јер слаби изражавање јединства федерације. Она je противна демократској једнакости граВана, јер ВеВе комуна једино представља граВане као једнаке, пошто их као једнаке не представлю ни ВеВе народа (тамо су фаворизовани грађани република с мањим бројем становника) ни веВа радних заједница (тамо су представлене само извесне скупине граВана, а не сви граВани). Пошто ВеВе комуна није надлежно за низ послова који стоје у надлежности ВеВа народа и веВа радних заједница, то, практично, једнако представништво граВана у тим пословима не постоји. Овакав предлог промена Устава брани се на више начина. Каже се, прво, да ВеВе комуна, додуше, нема целокупну надлежност, али да управо она надлежност која je њему одузета припада веВима радних заједница. Ова веВа, пак, бирана су такоВе сразмерно броју становништва, што значи да представлају федерацију као једгшствену целину, а не републике (као ВеВе народа). Отуд би излазило да je начело представлања федерације као целине, сразмерно броју становништва, очувано, па тиме и начело демократије, jep je, уз ВеВе народа, увек надлежан један други дом било ВеВе комуна било једно од веВа радних заједница који je биран по начелу сразмерног представништва и који, стога, представлю федерацију као целину. Увек бисмо, дакле, како и захтева федерација, имали два веВа ВеВе народа, као представника једнаких репу-

13 Анали