Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

520

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

блика, и Веће комуна или једно од већа радних зједница, која представлају федерацију као целину, одн. грађане као једнаке. Но, ово није тачно. Прво, и мање важно, по самом предлогу није сигурно да Be се већа радних заједница и дале бирати сразмерно броју становника. Напротив, изгледа да има више разлога да се она бирају сразмерно броју лица из односних делатности, одн. од одговарајућих радних организација и њихових виших организација. Но, друга, и важније, да чак и ако остане садашњи систем избора, опет начело демократије и тиме једнакости грађана није обезбеВено. И то зато што већа радна заједница представљају сразмерно мали број граВана, а не све грађане. Отуд je могуће да се сагласношћу ВеВа народа и једног од веВа радних заједница (нпр. Културно-просветног веВа) које представла сразмерно мали број граВана донесе одлука која je против воле веВине граВана федерације. Стога као ј едино решење изгледа да треба дати пуну надлежност ВеВу комуна, једпаку надлежности ВеВа народа. То, опет, значи да би у пословима за ко je je надлежно неко веВе радних заједница требало увести тродомни систем. Иако je тродомни систем незгодан с техничког гледишта, ипак je боле потиснути начело техничке ефикасности усвајањем делимичног тродомног система него потиснути начело демократије и федерације сужавањем надлежности класичног политичког дома. Уосталом, дедимични тродомни систем имамо и сада. Предлог се, ту и тамо, брани и тврВењем да je наш тип представништва потпуно нов, да je то самоуправно представништво, које истине из организација република, аутономних покрајина, општина и радних организација ане из гра Бана-појединаца. Гра Вани-појединци су „апстрактни” субјекти, који одговарају буржоаској политичкој демократији а не нашој самоуправној демократији, па према томе они и не треба да буду представљени као такви у новом типу представништва. На то треба одговорити да, прво, ни предложени систем представништва не обезбеВује да се представљају једино организације а не и граВани. Ово зато што je, упркос називу, ВеВе комуна, као што Be бити показано, у ствари класично представништво „апстрактних" гра Бана-појединаца, које, сем имена, нема никакве везе с представлањем комуна одн. општина. Друга, и важније, потпуно je супротно демократско!М, хуманистичком духу нашег самоуправног система сматрати да грађанин-поједннац у његовом представништву не треба да буде представлен, да je грађанин само „апстрактан” субјект, који треба да буде представлен једино преко одговарајуВих политичких и радних организација. Напротив, утапање човека појединца у организацију без икаква остатка, одговора једино етатистичко-бирократском систему (а треба напоменути да ни у том систему нисмо никад укидали то представништво човека и граВанина). Организације служе човеку и он се не исцрплује у њима. Човек je средние и смисао сваке демократије, поготову самоуправне, и он мора бити као такав представлен. Интереси грађана Југославије нису сви исцрпени у њиховој нацији, општини и радној организации као лудп управо као појединци, као граВани Југославије, они имају низ посебних интереса, израженнх у тзв. основним правима човека и граБанина, интереса који су заједнички, општејугословенски и често општечовечански, и те интересе треба изразити у класичном политичком представништву по начелу пуне једнакости граВана, без обзира на њихову припадност или неприпадност нацији, општини и радној организации. То треба учинити и у нашем представничком систему, упркос гьеговом самоуправном характеру, или, боле, управо ради овога. Y вези с називом ВеВа комуна појавлују се два питања. Прво, овај назив изгледа да упућује на начелно становиште да би у нашој скушптинп и општине требало да буду представлене преко свог посебног дома, поред нација и радних организација. Тиме бисмо добили и четврти елемент који би морао бити представлен у нашем представништву, поред већ поменута три. То би значило да би, у ствари, начелно, требало да се уведе четвородомни уместо тродомног система.