Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

521

АИСКУСИЈА

Решавање овог питања захтевало би дуже излагање. Ми се овде у то не можемо упуштати. Наводимо само да представдање општине захтева један технички минимум свака општина би морала да нма најмање једног представника. Како je у Југославији број општина сувише велик, то изгледа технички немогуће обезбедити представништво општина у Савезној скупштинп, чак и кад би оно било пожедно. Савезна стална конференција градова je изгледа разумела као да Веће комуна заиста обезбеђује представништво општина, па je, доследно томе, тражила проширење надежности тога Већа како би се у пуној мери остварио ньегов карактер предсхавннштва општина. Но, како се види, она се у томе преварила. Али се у вези с тим појавдује join једно питање. To je, найме, питање колико Дом комуна заиста представда општине. Треба јасно одговорити да, сем назива, овај дом нема никакве везе с општинама нити их и у најмањој мери представља. Али чак ни назив није добар и не обезбеђује његову везу с општинама. Jep, према званичној терминологии, „комуна” не постоји у нас постоји само општина. Дом комуна, дакле, представља граВане као „апстрактне” субјекте, а никако комуне одн. општине. Једина веза овог дома с општинама састоји се у томе што општннске скупштине учествују у кандидовагьу за нега. Али то није доводно да би се оно везало за комуне, jep по досадашгьем систему су те исте општинске скупштине чак учествовале у бирању посланика Савезног већа, па се оно нпак није називало Већем комуна. С друге стране, општинске скупштине ће и даље, као и досад, не кандидовати него бирати већа радних заједница, па ова ипак зато неће бити већа комуна. Стога je неосновано да се и даде у чл. 76. Устава говори о „делегацији општине” кад je реч о Савезној скупштини, односно Већу комуна и већима радних заједница. Тобожњем Већу комуна треба вратити стари назив - Савезно веће. Не изгледа да није најсрећније решење ни „деконституционализација” надлежности одбора и других ужих тела Скупштине, изузев Комисије за избор и именовања. Наиме, у скупштинском систему ова скунштинска тела треба да играју важну улогу, коју треба одредити и зајемчити Уставом. У исто време, њихова надлежност и улога могу доћи у сукоб с надлежношћу и улогом других важних органа. Зато све то мора бити чврсто регулисано Уставом, jep се не може оставити да тако важна питана могу бити решавана ad hoc и сваки час решења мењана обичним одлукама Скупштине. На пример, Скупштина може укинути низ важних права ових тела која сад јамчи Устав, као што би могла и сузити низ права других органа проширењем права тих истих тела. У складу с тим не види се, обрнуто, разлог да ј едино Комисија за избор и именовања буде зајемчена Уставом. Што се тиче изборног система, овде се не можемо ближе упуштати у врло сложена питана ко ja се у вези с тим поставдају. Изнећемо само најважније начелне примедбе. Прво, нема сумње да je истицање средишне улоге Социјалистичког савеза у изборном поступку и, у вези с тим, нужно потискнвање зборова бирача и укидање могућности кандидовања од стране извесног броја грађана да je то мера која може да се у пракси покаже недемократском и да одведе монополизму који се жели избећи. Стога треба још једном размислити о овом предлогу. Аруго, ако се хоће право представништво радних дуди, онда не треба остати при систему бирања већа радних заједница од стране општинских скупштина, a најмање од стране општинских скупштина у целини (а не само од стране њихових одборника изабраних у радним организацијама). Напротив, већа радних заједница треба да бнрају непосредно радни дуди у својим радним организацијама или саме те радне организације (и нихове више организације). Треће, знатни слојеви наших радних дуди којима je признато да нису капиталисти, особито оних који раде личним средствима, нису заступдени у изберу већа радних заједница (земдорадници, домаћиде, студенти итд.). Треба још једном размислити о могућности њиховог представ-