Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

421

ПРАВО НА ЈЕДНОСТРАНИ РАСКИД УГОВОРА ПРЕ НАСТУ ПАЊА ДОЦЊЕ

Схватање др Голдштајна више одговара тексту узансе 62. Али, ако прихватимо то становиште, онда ова узанса обухвата не само промењену ситуацију (имовинску или другу) друге стране, него и свесне поступке друге стране усмерене на то да покажу њену волу да не изврши уговор. И у овим случајевима има места „основаном заклучивагьу” да друга страйка неће извршити своју обавезу. Међутим, ови се случајеви у неким иностранны правима своде под у почетку поменуту антицlгпирану повреду уговора, и то повреду извршену понашагьем странке (breach by conduct). Према првом схватању (схватању др Капора), дакле, узанса 62 примењује се само на ситуацију у којој постоји сумња да je друга страна у немогућности (у коју je доведена било својим поступцима било објективно, тј. било скривлено или не) да изврши своју обавезу, док према другом схватању узанса 62 обухвата и случајеве кад странка својим поступцима изазива оправдану сумњу у то да ли она уопште намерава да изврши уговор. Најзад, и у погледу дејства чшьенице да постоји основана бојазан да једна страна неће извршити уговор, постоји разлика између узансе 62 и већине раније цитнраних одредби иностраних права. Аок већина других надионалшгх права предвиђа само ретенцију и захтев за обезбеЬегьем као правна средства угрожене стране, узанса 62 даје овој страны и право да, ако јој обезбеђење не буде дато у примереном року, раскине уговор. Право на раскид предвиђају у овим случајевима и скандинавско право купопродаје (чл. 39) и швајцарски Закон о облгиацијама (чл. 83), који je, претпоставламо, служио као узор при редакцији узансе 62. Ал и, као што смо видели, измеВу ових иностраних прописа и узансе 62 постоје разлике у погледу других елемената. Да бн, према узанси 62, угрожена страна могла да перед осталих права користи и право на раскид, потребно je да je она претходно захтевала обезбеђење да ће друга страна извршити обавезу и да јој то обезбеђење није било дато у примереном року. Да ли она то може учинити и пре доспелости обавезе друге стране, тј. и пре него што je друга страна уопште била у обавези да изврши? Изгледа да нема никаквих разлога да се не прихвати такав заклучак. Текст узансе 62 не предвиВа доспелост обавезе друге стране као претпоставку за коришћење права на раскид. Према томе, могуће je да примерени рок за давање обезбеђења протекне пре него што je доспела обавеза друге стране и да угрожена страна раскине уговор и пре доспелости обавезе друге стране. Такав би заклучак важно без обзира да ли узансу 62 тумачимо на начин како то чини проф. Капор или на начин како то чини проф. Голдштајн.

11. ПРАВИЛО СТАВА 3 УЗАНСЕ 209

Став 3 узансе 209 предвиВа изузетке од правила по коме поверилац може одустати од уговора само ако je дужнику претходно оставио накнадни рок примерене дужине за извршење обавезе. Предвиђена су два изузетка: 1. кад je дужник пре или после истека рока већ саопштио да неће испунити своју обавезу и 2. кад се остављање накнадног рока противи природи посла.