Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

209

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

ног дела. Али, под друштвеном опасношћу учиниоца кривичног дела ми подразумевало нешто друго. То je количина криминалног потенцијала учишюца, а не елеменат општег појма крнвнчног дела. Степей друштвене опасности учинноца може утицати на примену других института кривичног права, нпр. на примену института условие осуде, судске опомене, ублажавања казне, ослобођење од казне итд., али не може имати утицаја на посте]аше самог кривичног дела. Наше je мишљење да сва она схватања која појам „мали знача] дела” покушавају да тумаче са гледишта оцене разних околности које су ван саме штетности дела не могу бити исправна. Са те тачке гледишта најприближније je тачности оно прво схватање, по коме je значај дела зависай од величине и постојања штетних последида. Међутим, ми се ипак не слажемо са констатацијом која одатле произилази да je појам „мали значај дела” непотребан, jep je, наводно, свако дело малог значаја чим су му штетне последние незнатне или одсутне. Аа би се правилно схватило значење појма „мали значај дела”, потребно je претходно размотрити шта значе појмови „незнахност” и „одсутност” штетних последида. Но, да би се све то разумело, потребно je пре свега поћи од објашњења самог појма штетности дела. Утврђивањем овог појма утврђује ce и суштина друштвене опасности, а самим тим и незнатне друштвене опасности. Под штетом се подразумева материјални губитак друштва. Под овим се, меВутим, не подразумева само губитак физичких (предметних) добара друштва, већ и губитак у области оних функција друштва кроз које се испољава његова реална егзистенција. Материјална штета постоји, дакле, и онда када се угрожава, ремети, ушгштава или оштећује нека друштвена институција или друштвени однос кроз који се изражава или који условљава живот друштвеног организма. Према томе штету бисмо могли дефинисати као губитак на плану материјалне структуре друштвеног организма, подразумевајући под елементима материјалне структуре како суму физичких добара друштва, тако и суму оних друштвених механизама кроз које или преко којих друштво као такво функционише. Одржавање и разви Јање овше функционалних претпоставки егзистенције друштва, по правилу представља друштвени интерес. Али све оно што je корисно са гледишта органских потреба друштвене егзистенције не мора утицати на оцепу друштвеног интереса. Интерес друштва могу одреЬивати разлози начелног, политичког, моралног итд. характера. На пример, са гледишта органских потреба функционисања друштва неопходно je да сва друштвена потраживања буду измирена. Иако je то штетно са гледишта органских потреба функционисања друштва, држава може, због начелних моралних, политичких и др. разлога одустати од захтева за намирење дута. Иако je друштвено штетно не гонити учиниоца кривичног дела из политичких, начелних и др. разлога, држава може одустати од гоњења давањем аболиције. Из овога се види да je друштвени интерес нешто различито од друштвене корисности. Додуше, и задовољење овако схваћеног друштвеног