Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

интереса представља у извесном смислу корист за друштво, политичку, мо ралну итд. али оваква корист je ипак појамно различита од користи која значи задовољење органских потреба егзистенције друштвеног функционисања. Ово je нематријална, неорганска корист друштва, и зато je ми називамо друкчијим именом; друштвени интерес. Y овим констатацијама налазимо нову потврду нашег раније изнетог схватања да друштвена опаскост и материјална противправност нису једно те исто. Материјална противправност je противност друштвеном интересу, а друштвена опасност je друштвена штетност а то су, као што се из нзложеног види, две различите ствари ( 37 ). После свих ових разматрања потребно je објаснити шта то значи незнатност шш одсутност штетннх последица. Сам појам „незнатност” штетних последица не захтева неко посебно објашњење. Међутим, појам „одсутност” штетних последица није сасвим јасан и захтева објашн>евЕ>е. Пре света, треба нагласити да je овде реч о штетним последицама дела као целине, а не о штетној последици као елементу бића кривичног дела. Последица као елеменат бића кривичног дела мора наступити, јер у супротном и не би било дела, већ би се радило само о покушају. Дакле, када je реч о штетним последицама дела, онда се овде мисли на неке даље штете које произилазе из дела и настају после извршеног дела. Једино на тај начин je могуће замислити одсуство штетних последица, а да je ипак остварена последица биће кривичног дела. Није, дакле, реч о штети ко ja није саставни део бића кривичног дела, већ о даљој штети. На пример, погоршавање здравственог стања радника због повреде прописа о забрани прековременог или ноћног рада (чл. 165. КЗ). Овде се дакле, ради о штетним ефектима дела, о штетним последицама које произилазе из дела, а не о самој штетности дела. Иначе, свако дело je само по себи штетно чим га je законодавац прописао као кривхгчно дело. Разлика je, међутим, у томе што нису сва кривична дела подједнако штетна. Нека су више а нека мање штетна, па према томе постоје и таква дела ко ja су веома мало штетна, али ипак испуњавају минимални квантум штетности, који законодавац сматра доволзним да би једно дело уопште прогласио кривичним делом. То су дела за која je законодавац по правилу предвидео најминималније казне. Таква дела треба сматрати делима малог значаја у смислу чл. 4, ст. 2. КЗ. Но самим тим што je једно дело минималне штетности, што je, дакле, малог значаја оно не престаје да буде кривично дело. Оно може изгубити характер кривичног дела само ако поред тога што je малог зна-

(37) На могућност непоклапања друштвеног интереса са друштвеном корисношћу ука. зао je још Лист. Мада у својим теоријским разматрањнма није пмао у виду друштвену опасност као елеменат општег појма кривичног дела, он je ипак осетио да ци.ъеви правног поретка нису увек у супротности са радњом којом се врши повреда или угрожавање правног добра, тј. да радња којом се вршп повреда или угрожавање правног добра, може бити некад у складу са цилевима правног поретка. Он у том смислу долази до сличних закључака до којих смо и ми дошли, мада их изражава друкчијом терминологпјом. и каже: . повреда пли угрожавање правног добра je само онда материјално противправна. када противречи цилевима заједничког живота, регулисэног правним порегком; она je, упркос њеној управ.ъености против правно заштићеног интереса, материјално сходна праву, ако и уколико она сама одговара циљевима правног поретка, а са тиме и људског заједничког живота" (Liszt: op. cit., стр. 140). Наравне, због неразлучивања појмова противправности и друштвене опасности, он ни je дошао у ситуацију да врши разликовање између појмова друштвени интерес и друштвена корисност одн. штетност, те због тога у последњој реченици говори о ~правно_заштићеном интересу”, мада тај израз свакако не би одговарао његовој интенцији, када би се она изражавалала овде усвојеном терминологнјом.