Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

211

ОДНОС ДРУШТЕЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

чаја, нема неких даљих штетних ефеката, или су ти штетни ефекти незнатни. С друге стране, иако дело нема никаквих даљих штетних ефеката, оно не може бити незнатно друштвено опасно, ако je само по себи у тој мери штетно, да та штета превазилази минимални квантум штетности и пење се изнад њега. У том случају не може бити речи о делу малог значаја. На овај начин, чини нам се, објаснили смо како треба схватити појам „мали значај дела”. 7. Као последње питање које ce y вези ca незнатном друштвеном опасношћу намеће, јесте питање да ли je дело које je, услед незнатне друштвене опасности изгубило карактер кривичног дела, престало да буде друштвено опасно. Има мишљења да су само кривична дела друштвено опасна дела а да остали деликти, као нпр. прекршаји дисциплински преступј итд. немају карактер друштвено опасног дела. Нама се чини да овакво схватање није сасвим основано. Y чл. 4, ст. 2. КЗ се говори о делу незнатне друштвене опасности. Из тога произилази закључак да дела не губе карактер кривичног дела зато што нису друштвено опасна, веК зато што су незнатно друштвено опасна. Према томе, известан интензитет друштвене опасности може постојати и код дела која су изгубила карактер кривичног дела, само што je он ирелевантан за кривично право. С обзиром на то да и други деликти могу бити друштвено опасни, а не само кривична дела, у теорији се сматра да je друштвена опасност иманентна свим противправним делима С 3B ). Међутим, ово није тачно. Није искључено да и друге врсте деликата садрже у себи елеменат друштвене опасности. Али то не значи да свако друштвено опасно дело мора бити и противправно. За неке деликте се може рећи. да су истовремено и друштвено опасни и противправни (мала нису кривична дела, уколико нису предвиЁени у Кривичном законику), али то није доказ да су сва противправна дела истовремено и друштвено опасна. Ово je, чини нам се, јасно када се имају у виду целокупна излагања која су претходила, a чији je главни цнл> и био да покажу и потврде чшьеницу да материјална противправност и друштвена опасност нису један те исти појам.

Др

Драгољуб Атанацковић

РЕЗЮМЕ Отношение общественной опасности и противозаконности как элемента общего понятия преступного деяния Если будем исходить из хронологического порядка, то первым в науке уголовного права появилось учение о противозаконности в формальном смысле. Данному учению отведено больше всего места в уголовной литс-

(зз) Има аутора који сматрају да се друштвена опасност јавља као објективно својство свих видова „неправа". Тако, нпр., Михаиловски уз има да и „некривична неправа, представљају друштвено опасна дела. „Законодавац утврђује некривична неправа, елеменат друштвене опасности гооставља само зато да би могао да га употреби у најпунијем смислу, тамо где je најпотребнији." (Михајловски: О принципу друштвене опасности у нашем кривичном праву, Југословенска ревија за криминологију и кривично право, 4/66, стр. 515). Узрок оваквог схватања лежи у сувише широком, и стога непрецизном схватагьу друшгвене опасности као елемента који дело тотално прожима и представља његову срж и бит, а услед тога и у мешању елемената материјалне противправности са елементима друштвене опасности, онако како су они овде схвађени и одређени.