Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

I

Пут који води у свет криминалитета je некада врло кратак. Но то није увек случај. Често je доста дута етапа која прати увек свако умиш.вајно проузроковање. Y времену од тренутка рађања криминалне мисли па до њеног спровођења у дело могуће je да се појави више тачака успона које осваја једно лице. Наиме, реч je о одлуци за извршење кривичног дела, припремању кривичног дела, покушају кривичног дела и најзад, довршењу радвье кривичног дела и проузроковању последиде. Ови успони или боље рећи етапе у реализацији кривичног дела су само могући а не и нужни у једном понашању. Тако се у неким случајевима реализовање одлуке зауставља на предузимању припремних радњи или само на покушају кривичног дела, а да и не долази до потпуног извршења кривичног дела. Све ове етапе реализације кривичног дела немају исти кривичноправни значај, па стога оне свака за себе налажу потребу и дужност њиховог расветљавања и сагледавања. Паш задатак у овом раду je да подвргнемо проучавагьу припремну радњу и учинимо видљивијом њену кривичноправну проблематику, као и да сагледамо одговарајућа решења. 1. Генеза и реализацией кривичног дела. —а) Етапе у настајању кривичног дела. Прва етапа у настајању и рађању кривичног дела јесте размишљање о његовом извршењу и само доношење одлуке да се изврши то дело. Садржај те одлуке, њена потенцијална снага као и чврстина могу да буду ванредно различити и условљени како социјалним тако и личним факторима. Не улазећи дубле у овај сложени криминолошки проблем, теорија кривичног права а и законодавства појединих земаља усвајају опщте правило да се не кажњава за саму кривичну одлуку, ма колико она и њен власник покварени и криминални били. Y овој етапи не може се уопште поставити питање постојања кривичног дела, пошто се у њој не сусрећемо са материјалним елементом који je обележје кривичног дела. Према томе, може се рећи да сама кривична одлука не подстиче интервенцију кривичног закона ако се она не материјализује на одређен начин у спол>агшьем свету. Прво спол>ашње манифестовање кривичне одлуке јесте њено саопштавање некем лицу и оно представља усмени део извршеььа кривичног дела. По правилу, и за ово манифестовакье кривичне одлуке се не кажгьава, осим ако се не ради о неком начину извршења кривичног дела ( 1 ).

(i) Ј. A. Roux, Cours de droit crimine], français, 2e éd., Paris, 1927, p. 73—74.