Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

216

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

После донете кривичне одлуке једно лице се обично на томе не зауставља. Оно кајчешће креће у акцију предузимајући извесне акте којима обелодањује своју одлуку. Обелодањење кривичне одлуке може да се појави у облику прштремне радње или у облику покушаја кривичног дела. Припремна радња претходи покушају и отуда се појављује у односу на ibera као претходна етапа у генези и реализацији кривичног дела. У савременом праву се по правилу за припремну радњу не кажњава и она у већини страних кривичних законика не чини општу установу ( 2 ). Међутим, у изузетним случајевима, руководећи се одређеним разлозима, законодавац једне земље изричито проглашава припремну радњу за кривично дело, те тада она има значење деликта своје врсте (sui generis). Учинилац напуштајући једном етапе размишљања и припремања кривнчног дела прелази на остварење бића кривичног дела. Тада његово понашање доводи кекада само до делимичног остварења бића кривичног дела. Y том случају радња извршења je била започета али није довршена или je довршена али последица кривичног дела није наступила. То je, y ствари, трећа етапа у генези и реализацији кривичног дела, ко ja у себи носи проблематику покушаја кривичног дела. Она, за разлику од претходне две, чини прву кажњиву етапу и представља општи институт у кривичном законику ( 3 ). Четврта етапа уствари представља потпуно остварегье свих елемената бића кривичног дела, а нарочито његове последице, коју закон тражи за постојање конкретног свршеног кривичног дела ( 4 ). б) Припремна радња у генези кривичног дела. Y процесу остварења кривичног дела између унутраппье кривичне одлуке и кажњивог започињања извршења налази се припремна радња. Она се најчешће манифестуje у следећим делатностима: набављање и припреманье средстава за извршење кртшичног дела; тражење саучесника, испитивање места на коме ће и прилика под којима ће започети кривично дело; упознавање личности према којој ће се изврпшти кривично дело и др. ( 5 ). Не улазећи у излагање шта се све може и на који начин остваритн горе набројаним делатностима, с обзиром да су то све питања практичне природе, на плану општих разматрања о припремној радњи може се рећн да горњи примерхг евидентно показују да припремна радња излази из сфере унутрашњих психичких аката личности и представља један догађај којим ce дејствује на спољашњи свет. МеЬутим, обележје акта није карактеристика само припремне радње. Манифестовање кривичне одлуке .може да буде нзражено и у виду покушаја кривичног дела. Но, разлика између ова два облика спољашњег манифестовања кривичне одлуке лежи у времену обелодањења те одлуке. Припремна радња се појављује раније и она претходи покушају. Тако, на пример, радња оштрења ножа ради

(г) R. Garraud: Traité théorique et pratique du droit pénal français, T. 1., 3e éd., Sirey, 1913, 1935, p. 482.

(3) Др T. Живановић: Основи кривичног права, Општн део, књ. И, св. 1 и 2, Београд, 1937, стр. 151; P. Bouzat et J. Finatel: Traité de droit pénal et de criminologie, T. I, Paris, 1963, p. 207. (4) Liszt-Schmidt: Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, Berlin u Leipzig, 1921, S. 200. (5) Yn. R. Frank: Vollendung und Versuch (Vergleichende Darstellung, Allg. Teil, V, S. 184, пит. према Ф. БачиКу: Почетак извршења кривичних дела и кажњивости припремне радње, Београд, 1954, стр. 137.