Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

217

ПРИПРЕМНА РААЬЬА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

извршења кривичног дела убиства чини једну претходну радњу у односу на покушај убиства. Имајући ово у виду, као и то да je појам покушаја садржан у започжњању извршења једног кривичног дела ( 6 ), може ce рећи да припремна радња, као вољни акт којим ce обелодањује кривична одлука, представља спољашњу радњу која претходи започињању извршења кривичног дела. Она, као таква не чини акт којим се започиње остварење бића кривичног дела. Y улозн претходног чина, иако не конституише започињање извршења намераваног кривичног дела, припремна радња je повезана са тим деликтом. Та веза je таква да се припремна радња просто утапа у другу радњу ко ja служи за извршење кривичног дела. Њена природа даје само jeдан плод, и то у облику припреме која треба да олакша и омогући односно допринесе остварењу радње извршења ( 7 ). Стога она и нема свој самосталан праван ни са гледишта узрочности, она се појавл>ује само као услов, док je узрок последице кривичног дела само радња извршења. Тако, на пример, куповање лествица за пењање, прислањање лествица уза зид ради извршења краВе, представља припрему која треба да олакша и омогући остваретье овог деликта. Свакидаипьи наш живот сведочи да припремна радња не чини отпочињање извршења намераваног дела. На пример, ако неко спремајући се на пут, набави потребну опрему или набави пасош, он се приггрема, посреди je припремна радња. Настанком припремне радње стварно су отшкринута врата намери аутора те радтье, из које може да произиђе читав низ других радњи, па и радња извршења кривичног дела. Но, иако je одлука за извршење кривичног дела пропраћена припремном радњом, први озбиъан корак ка остварењу кривичног дела, ипак у претежном делу савременог законодавства начелно припремна радња није кажњива. Она по тим законодавствима излази у началу из оквира кривичне одговорности. Ово становиште усвојено je у француском КЗ, белгијском КЗ, италијанском КЗ, немачком КЗ, швајцарском КЗ, пољском КЗ ( 8 ). Овде спада и југословенски Кривични законик. За некажњивост припремне радње изјашњава се и савремена теорија ( 9 ). Из оваквог третмана припремне радње настаје питање да ли je оправдано некажњавање припремне радње? На ово питање теорија има више потврдних одговора ( 10 ). Пре света, док се учинилац налази још у припремању, он, скоро по правилу, поново оцењује разлоге за и против извршења кривичног дела, па отуда, уколико код њега преовладају ови други, он може и да се предомисли и да не започне извршење кривичног дела. Свеет je врло јак посредник за одустајање од намере. Све силе које утичу на промену одлуке док се још није исполнила у некој спољашној радњи, све те силе подједнако па чак и у потенцираним размерама утичу на свест чо-

(6) V. Р. Bouzat, et. J. Pinatel, op. cit., p, 210.

(7) R. Maurach: Deutsches Strafrecht, Allg. Teil, Karlsruhe, 1954, S. 426. (8) Yn. Објашњење уз нацрт Кривичног законика ФНРЈ, Београд, 1951.

(9) R. Garrauđ, op. cit. p. 483, P. Bouzet et J. Pinatel, p. 211—213, H. Welzel: Das deutsche Strafrecht, VI Aufl, Berlin, 1958, §. 163; J. Таховић: Кривично право, Општи део, Београд, 1961, стр. 241. (ю) В. Ф, Бачић; op. cit., стр. 131. 6 Анали