Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

века на раскрсници припреме и започињања извршења кривичног дела. Био би погрешай она] систем који би паралисао сваку делатност свести која се буди, чшьеницом која повратак чини бесцилним, иако човек по довршењу припремне радње, одуставши од намере ни]е ни почео гьено спровођење у дело. Да припремна радња треба да остане некажгьена, истиче се и околност што она још не сведочи да би њен учинилац нзвршио или бар отпочео извршење кривичног дела. Она je по свом карактеру неодређена и не указује увек поуздано на извршење одређеног кривичног дела. Због тога, манифестовање кривичне одлуке у облику припремне радње представла још крхак стаклени ослонац на коме би се могла засновати кривична одговорност. Исхакнути разлози у прилог некажњавању припремне радгье осветлавају њену формалну страну и не дају потпун одговор на поставлено питање. Прави разлог за објашњење оваквог става великог дела кривичних законика треба тражити у друштвено] вредности понашања у виду прихтремне радње. Другим речима, шта то понашање представља за једно конкретно савремено друштво. Са овог аспекта посматрана, припремна радгьа у својим разноликим појавним формама (облицима), који су више или мање удалени од извршења дела и последице, као и њен непоуздан основ за утврйивагье дела које се припрема тим понашањем, указује да она не представла ]ош за једно друштво-државу опасност у толиком степену да би улазила у сферу кривичне одговорности. Ово понашање за конкретно друштво-државу не значи још напад или угрожавање заштитног објекта кривичног дела и не проузрокује никакву штету на том објекту. Оно je join врло далеко од тога да представла повреду или неко непосредно угрожавање примарних потреба опстанка одређеног друштва и његовог развоја односно друштвених односа који постоје у конкретном друштву-држави. Стога припремна радња са гледшпта одређеног друштва-државе у себи не садржи она] степей просечне друштвене опасности који je то друштво-држава резервисало за своју интервенцију путем кривичне санкције на плану његовог сузбијања. Према томе, социјални знача] припремне радгье објапхњава да та радгьа join не поседује степей друштвене опасности да би се наметала интервенту а путем кривичног права. Када се овако сагледа ствар, онда није тешко разрешит питанье зашто савремени кривични законици, па и наш Кривични законик, не инкриминишу и не кажњавају припремну радњу. Међутим, евидентна je чињеница да закон забрањујенекурадњукоја може да послужи као припремна за извршење кривичног дела, без обзира на радњу са којом би се шило на извршење. На пример, договор за извршегье кривичног дела. Y таквом случају, та радња, иако je по својој природи припремна, ни je кривичном санкцијом запрећена као припремна радпа за извршење кривичног дела, већ се појављује као самостално кривично дело - delictum sui generis. Она са гледшпта кривичног законика није припрема већ кривично дело. После свега изложеног, припремна радња добија следећа своја обележја: 1) то je волна радгьа, 2) манифестује ce у спољашњем свету, 3) претходи радњи извршења а не представла гьено започигьагье, 4) та радгьа на одређени начин доприноси радгьи извршења.