Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

219

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

5) она сама за себе не предсхавља друштвено опасно чињење и нечињење које изискује кривичноправну интервенцију. Узимајући у обзир ова обележја, долазимо до закључка да je припремна радња вољна радња, која ce манифестује у спољашњем свету, која прехходи радњи извршења а не представља њено започињање, која на одреБен начин доприноси радњи извршења кривичног дела и која сама за себе не ггредставља друштвено опасно чињење и нечињење које изискује кривично правну ннтервенцију. в) Место припремне радње приликом реализације кривичног дела. ОдреВиванье места припремне радње, а тиме и њеног животног простора не задаје пуно тешкоћа када je у питању њена граница у односу на прву етапу реализације кривичног дела кривичну одлуку. Излазак у спољашн>и свет кривичне одлуке у облику материјализоване припремне радње у теорији није спорно. МеВугим, њена горња граница у односу на покушај кривичног дела, представља проблем који задаје велике тешкоће. Изгледа да je врло тешко доћи до неког прецизног критерија који би представл>ао грашгчни камен између ове две категорије аката. аа) Савремени кривични законици настоје да реше горњи проблем означавањем граничне линије измеБу некажњивог и кажњивог акта. Y том смислу они су ово разграничегье везивали за моменат настанка покушаја кривичног дела, тиме што je у њима одреВивана тачка раБања покушаја, а сам појам припремне радње добијао je своју горњу границу. Но у том свом настојању они се меБусобно разлшсују. Једна трупа кривнчних законика, по узору на класичну формулу француског Кривичног законика „Почетак извршења. . ", мање-више на сличан начин врпш разграничење припремне радње од покушаја кривичног дела. Тако у немачком Кривичном закону ( п ) почетак извршења односно кажњиви покушај остварује онај „ко je одлуку да учини злочин или преступ започео да остварује радњама које сачињавају почетак извршења тог злочина, или преступа, ако je нахмераванн злочин или преступ остао недовршен”. На сличан начин ово питање je регулисано и у Швајцарском Кривичном закону ( 12 ). Слично решење je садржавао и Кривични законик бивше Јутославије ( 13 ). Друга трупа кривичних законика није имала у виду формулу „почетак извршења", већ je узимала у обзир друге моменте за утврВивагье горње границе припремне радње. Већина њих говори да кажњиви покушај а, тиме и појава горње границе прхшремне радње, настаје предузимањем радњи које теже односно које су управљене непосредно (директно) извршењу кривичног дела. Тако по италијанском Кривичном закону ( 14 ): „Ко изврши радње које су способне и несумњиво теже некой извршењу кривичног дела... Дански Кривични закон ( 15 ): „Радње које имају за циљ да олакшају или произведу извршење кривичног дела кажгьиве су као

(п) Schänke-Schröder: Strafgesetzbuch. Kommentar, 7. Aufl. Berlin, 1954, S. 154. (12) В. Кривични законик Швајцарске, изд. Института за упоредно право, 1957. (13) М. Чубински: Научни и практычни коментар Кривичног законика, Београд, 1930, стр. 101.

(14) В. Marc Ancel: Les codes pénaux européens, Tome 11, Paris, 1957, p. 882. (15) B. Marc Ancel, op. cit., p. 332.