Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

покушај, ако то дело не буде довршено..Кривични законик РСФСР ( 1в ) има властито решегье у погледу инкриминисагьа припремне радње. Историјски осврт показује да je припремна радња у погледу кажгьавагьа била изједначена са покушајем и свршеним кривичним делом. Овакав третман припремна радгьа има и данас у совјетском законодавсхву ( 17 ). Тако према члану 15. КЗ РСФСР у погледу кажњавања припремна радња и покушај сматрају се довршеним кривичним делом. Из оваквог третмана припремне радгье и покушаја излази да совјетски законодавац не даје никакав крнтериј за разграничение ових акаха. Међутим, судска пракса ипак посвећује одређену пажгъу овом проблему, имајући у виду моменат започигьагьа извршења кривичног дела као границу између припремне радње и покушаја. Покушај постоји тамо где je започето извршење кривичног дела. Само, у пракси совјетских судова сматра се да je за једно понашагье које добија форму започињања извршења одлучујућа воља учиниоца и иегова друштвена опасност ( ls ). Изложени ставови кривичних законика, иако настоје да разграниче припремну радњу од покушаја, посматрани посебно сваки за себе, заиста не дају неке чврсте критерије за решење проблема. Сваки од њих je такав да дозвољава различиха тумачења у теорији и пракси. бб) Став теорије о проблему разграничена припремне радгье од покушаја исто тако није јединствен. О овом питању постоје две теорије, које се већ давно налазе у спору: објективна и субјективна теорија. Аутори који заступају објективно гледиште у спору око разграничена, захтевају за кажњиви покушај радгьу којом се остварује злочиначка воља, али осим тога и то, да та радгьа има објективан значај за правни поредак. Објективни значај ове радгье састоји се у томе, да се њоме остварује један део бића кривичног дела. Она радгьа која нема такав карактер и значај представља припремну радгьу. Тако према Молинијеу (Molinier) ( 19 ), радгьа извршегье je она радгьа која конституише кривично дело, која му даје егзистенцију бића, док припремна радгьа претходи извршегьу кривичног дела, она олакшава гьегово извршегье, чини га могућим, али никако није материјални акт који конститушпе кривично дело и не спада у законску дефиницију тог кривичног дела. Слично схватагье заступа и Вилеј (Willey) ( 20 ). Изложен ом објективном критерију о разграничегъу припремне радгье од покушаја у теорији се приписује прецизност и јасноћа, што омогућава да се на ефикасан начин заштите права окривљеног. Но, истовремено му се замера то да je крут и да у довол>ној мери не обухвата заштиту друштвених интереса. ( 21 ).

(16) Yn. Објашњсња, op. cit., стр. 84.

(17) Советское уголовное право. Часть общая. Редакторы: Здравомыслов Б. В., Келниа С. Г., Рашковская Ш. С., Шнейдер М. А., Москва, 1964, стр. 182.

(18) Goljakov: Ce système parait maintenu par l’article 15 des nouveaux textes fédéraux; V. Revue internationale de droit pénal, 1959, p. 122.

(19) Према E. Гарсону: Code Pénal Annoté, T. I, Paris, 1952, p. 24. (20) В. као фуснота 19.

(2i) P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit., 212.