Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 142

140

АЫЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оыда донесе одлука о признаку Одбора ако то буде учинило Народно виjehe”. (“) Крајем октобра воБени су и преговори измеВу чланова Одбора и представника опознционог блока о уласку три члана Одбора као министра без портфеља у коалициону владу. Пако су после разговора с члановима Одбора сматрали „да тај пут није најподеснији” остали су при томе да он у крајњој линији води цилу”. ( 3S ) На састанку с ПашиВем 3. XI ТрифковиВ, Драшковић и МаринковиВ су улазак представника опозиције у коалициону владу опет условили претходним споразумом измеВу постојеће хомогене радикалске владе и Тут. одбора, али им je ПашиВ одговорио да се треба споразумевати с оним кога Народно вије&е СХС буде одредило као свог представника „у меВународним односима”. Представшщи опозиције су пак са своје стране предлагали да у српску владу уБу три представника Одбора. Авојица од них и тројица среских министара формирали би војни комитет „коме би пало у дужност да руководи спољном политиком у вези са продужењем paia и преговорима о миру”. ( 37 ). ПредлажуВи да три члана Тугословенског одбора уБу у српску владу и да двојица од њих са Тројицом српских министара формирају војни комитет, опозиција je полазила од тога да се ТрумбиВ неВе противити том предлогу. МеБутим, на састанку одржаном 4. XI он je ПапшВу и представнипима српске опозиције изјавио да ни један члан Одбора не може улазити у српску владу. На овом састанку, до кога je несумниво дошло под притиском савезннка, ТрумбиВ je прво тражио да савезници признају Тугословенски одбор и када се то признане буде добило, онда се може приступити формирану једног комитета „који би се састојао из две одвојене стране: од стране српске владе, заступништва Србије и од Тугословенског одбора, заступништва Тугословена у Аустро-Угарској, односно „државе која je прогласила своју независност. ” Овај комитет би сачинавала три представника српске владе и два представника Одбора и он би „руководио спољном политиком Србије и Тутославије”. С овим ТрумбиВевпм предлогом сложно се М. ДрашковиВ, по коме je овај комитет могао представл>ати основу за формирање југословенске владе. МеБутим, ПашиВ je одмах изјавио „да je то сасвим нови предлог”. - ИзвештавајуВи о овоме ПротиВа он каже: „На то сам одговорио да je join теже постиВи споразум на тој основи, јер Тутославија нити je образована путем револуције, нити је прокламовано јединство, нити je конгрес о миру решио да све земље југословенске са Србијом и Црном Гором представљају једну државу, те да могу имати једну владу. Од зле .муке бачени смо сад на горе, благодареВи томе што наша удружена опозиција иде солидарно са Тугословенским одбором”. ( ю )

(35) ГраВа . . . Париз, 1. XI/19. Н. ПашиВ Престолонаследнику Александру. (Из овог пиона сазнајемо садржину и ток разговора вођеног 1. XI/19. X измеВу Пашића, Драшковнћа и Трифковића).

(36) Грађа. . . Парна, 3. XI A. Манлић Ј. Јовановићу

(37) Војислав J.: Вучковић on. цит. Han. 112. Париз, 22. X 1918, (по ст.) Н. Пашић С. Протићу и Ж. Балугџићу. Стр. пов. бр. 195. ш. т. Прение. Исто.

(38) Исто. Пап. ИЗ. Париз, 24. X. 1918. (по ст.) Н. Пашић С. Протнћу. Стр. пов. 199. ш. т. Препис, Исто.