Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 143

141

ПРИЛОЗИ

Истог дана када je Трумбић поднео свој предлог за формирање ратног кабинета израдио je М. Драшковић свој предлог „о националне концентрационе владе СХС одн. мешовитог ратног кабинета”. Овај предмэг садржи два пројекта. Први предвиђа као најбоље решење формирање националне концентрационе владе коју би сачшъавали представници Србије, с једне, и Југ. одбора и Народног вијећа СХС из Загреба, с друге стране. Овај кабинет би се састојао од 17. чланова и он „издваја из своје средине један ужи кабинет за официјелно вођење спољне политике и довршење paia”. Taj ужи кабинет састојао би се од 5 чланова. „Ако се не усвоји та основа каже се даље у овом предлогу прилаже се нацрт за мешовити ратни кабинет..По овом другом пројекту два делегата српске владе и два делегата Туг. одбора (представника Срба, Хрвата и Словенаца из Аустро-Угарске) с министром иностраних дела Србије сачшъавали би кабинет који ђе „воднтн офицнјелно целокупну сподну политику Срба, Хрвата и Словенаца”. Y свом раду кабинет би био независан а српска влада. Тугословенски одбор и Народно вијеће СХС не би могли поред овог кабинета предузимати никакве кораке у области спољне политике. Овај национални кабинет „одржава везу с владом Србије и Нац. Већем у Загребу и остаје њихов орган све док не буде замењен другим, по обостраном споразуму ова два тела”. ( 39 ) Преговорн вођени 4. новембра прекинути су и настављени после два дана у Женеви. Као што видимо, Пашнћ није хтео ни сада, приликом свог боравка у западним савезничким земљама, да призна Туг. одбор за заступника Тугословена из Аустро-Угарске али je, услед тренутне политичке ситуације био принуђен да пристане на улазак представника Одбора у владу, у којој би они, као министри без портфеља, учествовали у спровођењу спољне политике. Дајући сагласност на то да представници Одбора уђу у коалициону владу Пашић je желео да спречи прнзнање Одбора и тиме његов равноправан положај са српском владом на међународном пољу. Међутим, до споразума између Пашића и Трумбића о уласку чланова Туг. одбора у коалициону владу није у Паризу дошло. С друге стране, Пашић je крајем октобра и почетком новембра улагао максимум напора да се формира српска коалициона влада састављена од представника опозиције и радикала jep je сматрао да ће у случају образована такве владе имати јаче позиције у односу на Одбор, уколико се с њиме споразум не постигне. АР¥ ГИМ речима, да би спречио признање Одбора, Папшћ пристаје да представници Одбора уђу у српску коалициону владу као министри без портфеља. МеВутим, уколико до тога не би дошло, а са српском опозицијом постигне споразум о фор мирану коалиционог кабинета, она ће имати у односу на Одбор јачи положај. Ако све српске странке буду представљене у влади, онда ће, по неговом мишљењу имати на савезнике јачи утицај а „ослабл>ен биће захтев Тутословена у А.-Угарској” одн. Туг. одбора. Српски опозициони блок je стално истицао као свој услов за улазак у коалициону владу претходни споразум између Туг. одбора и Пашића.

(39) Грађа. . . Париз, 4. XI Предлог М. Драшковића о образовању националне конпснтрационе владе СХС одн, мешовитог ратног кабинета.