Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

147

ПРИЛОЗИ

И на конференции у Женеви опозиција стоји заједно с Југ. одбором наспрам Пашића. Међутим, она није била тако сигуран савезник као што je то Одбору могло изгледати. Одмах по отказивању Женевског споразума, опозиција je поново приступила с Пашићем преговорима за формирање концентрационе владе Србије која je затим и била образована у Паризу. Анализом догађаја који су се одиграли у току 1918. године дошли смо до закључка о истоветности ставова српских опозиционих граВанских странака и радикалне странке према стварању заједничке државе. И опозиција и радикали, премда су истицали да у стварању заједничке државе виде остварегье вековних тежньи и интереса југословенских народа, стварно су, и у првом реду, видели у томе могуђност да се Србија и њена владајућа класа учврсте као полжтички предоминантно средиште прве јутословенске државе.

Драгош Јевтић

АНАЛОГИЈА Y КРИВИЧНОМ ПРАВУ

I. Уводне nano мене Целокупно питање интерпретадије права, а у склону њега и питање аналошје у кривичном праву, било je предмет многих научиих расправа, нарочито између два светска рата С 1 )- Y вези са увоВењем аналогије, законске па и правне, у нека кривична законодавства између два светска рата, постављало се све чешће и све оштрије питагье оправданости аналоги] е у кривичном праву (при чему се редовно мнслило на законску и правку акалогију, а не толико, или уопште, на тзв. аналогију inter lege која ce појављује само у оквиру постојеће, конкретне кривичноправне норме). Тако су се и дискусије око интерпретације права уопште, а посебно кривичног, доста заоштриле, те се о аналогији у овој грани права почело све чешће, и на страни и код нас, да расправл>а. После другог светског рата овај проблем се поставио join непосредније на нашем терену, пошто je требало дати теоријско објашњење, а по могућности и оправ дање, за увођење законске аналоги] е и у наше кривично законедавство. Током времена се развила читана аргументација ко ja je ишла у прилог оправдању присуства аналогије у кривичном праву. Истовремено се јављају и многи протести против ове институције, па je знатан број писаца сматрао да њој у овој грани права нема места. Тако je, на пример, увоВење аналогије у кривично право неких земаља инспирисало већину учесника IV конгреса МеВународног удружена за кривично право (Париз, 1937) да иступе против увођења аналогије у ову грану права. Интересантно je

(i) „Ниједно питање у правној науци ни je можда нмало за последицу да на претресаље изнесе тако непосредно и тако неминовно све елементе позитивног права, као што je то у ноDiije време учинио проблем интерпретације. Он je, найме постао поприште свих модерних доктрина о праву, које ако и нису полазиле од њега морале су на њ да се враге и њиме да зак/oуче, jep се показало да се управо у интерпретацији стичу и да тек с њоме добијају пун свој значај основни правки проблемы" (Б. Марковић „Проблем основа и интерпретациие права у светлости учења социолошке школе", Архив за правые и друштвене науке, бр. 3) 1931, стр. 182.