Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

пису били различихи. Али и поред истоветности њихових ставова према решењу југословенског питања, хомогена радикалска влада била je у Скупштини на Крфу изложена жестоким нападима удружења опозиције, који су се завршили напуштањем Скушитине од стране посланика опозиције. Услед тога остало je и нерешено питање ванредних кредита, чије одобравање je влада захтевала. На питање зашто je у току овог заседања Скушитине опозиција тако оштро нападала владу тешко je, за сада, тачно одговорити. Владин рад на спровођењу политике није, очигледно, прави разлог. Опозиција сигурно не 5и заузимала тако непомирлив став према влади да je била само незадовољна „начином” рада владе на остваривању цшьева Србије. Иступање опозиционог блока у току овог скупштинског заседања, његови оштри напади на владу и предлози које je чинио, дају му изглед једног антирадикалног блока који je имао за цнљ обарање радикалске владе. Опструкција опозиционих посланика приликом гласања о владином законском предлогу о ванредшш креднтима био je само један од потеза у томе правду. Из истих побуда чињени су и предлози да се формира коалициона влада без Пашића и да се поново покрене питање Солунског процеса на шта влада ннуком случају није могла да пристане. Напади опозиције на владу и предлози које je она чинила имали су, по свему судећи, за крајњи циь рушење радикалске владе и формирање коалиционе владе састављене само од представника опозиционнх странака ко ja би се, у случају успешног завршетка рата, налазила на челу Србије. Представка коју je опозициони блок упутио Александру показује да су ставовн опозиције према начину решена југословенског питања били истоветни са ставовима радикалне странке. То проистиче отуда што je и у њеним редовима, као и у редовима радикала, у многоме владало мишлење да Србија има да изврши целокупну војну и политичку операцију jep ce у томе видела залога надмоћности Србије одн. српске буржоазије у будућој државној заједници. Y току преговора који су октобра и почетком навембра вођени у Паризу у цилу формирања концентрационе владе одн. мешовитог ратног кабинета, опозициони блок je прво предлагао формирање концентрационе владе Србије у којој би се налазили и представницн Југ. одбора. Као свој услов за улазак у владу он je поставио претходни споразум између Пашиђа и Туг. одбора. Како до тог споразума није Дошло, то Пашпћ није могао образовати ни коалициону владу само с представницима опозиције. Предлажуђи да се формира концентрациона влада, опозициони блок je истовремено указао ина могућност да се, у случају да не дође до споразума нзмеВу владе и Туг. одбора прикл>учи Туг. одбору и образује с њнм тело које ће радитн против српске владе. Обо тело je, како нам се чини, без готово икаквих објективних изгледа на формираьье, требало да представља чинилац крајњег дискредитовања рада Папшћеве владе. Зашто су представници опозиције пристали да уђу у владу само у том случају ако се у њој буду налазили и чланови Одбора? Мислимо да je основана претпоставка да je између опозиције и Туг. одбора постојао претходни споразум да једни без других не склапају никакве аражмане с Пашићевом владом.