Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

62

АНАЛН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јалиста утописта, револуционарни демократа или марксиста...", већ то што „прей подвргава озбиљној научно / критици развитак друштва и држаое у XIX веку", узимајући „методе и начине ове критике ... из друштвених наука свога доба; из социологије, историје и народне економије". Због тога сматра Светозара Марковића „највећим социјалним реформатором Србије XIX века и у теорији и у пракси" ( 29 ). Подвлачење утицаја остатака „патријархалног друштва" на Светозара Марковића у домену његових предлога о друштвено-економским променама у Србији на самоуправним, односно демократским основама. (Jep, „од тога друштва каже проф. Чубриловић сачувало се много све до половине XX века у нашем селу ... ") ( 30 ). Вероватно да je проф. ЧубриловиВ овим наводима настојао да подвуче колико je Светозар Марковић био човек свога времена, a његова „социјалистичка мисао“ више продукт друштвеыо-економских и политичких прилика и класних односа у Србији, a мање идејних утицаја са стране. Уз e в у целини, у излагању проф. Чубриловића о Светозару Марковићу, поред примедаба на неке његове идеје, битне су констатације: да се Марковић, при критиковању постојећег стања у Србији, „служио претежно методом дијалектичког и историјског материализма". Због тога, та критика и остаје оно што je најважније, необориво и трајно код Светозара Марковића ( 31 ). Два поменута предговора проф. др Мирослава Борђевића представљају најсажетије оцене о Светозару Марковићу и његовој улози и месту у политичкој историји Србије XIX века. Y првом предговору, под насловом: Политики погледи Светозара Марковића проф. БорВевиВ истине да су „стваралачко дело" и „политичке борбе толико богате, да у наслеБу које нам je његов покрет оставио преовлаВује позятиван и трајни допринос борби напредштх друштвених снага", мада „саме ггутеве борбе којима ће ce ... циљеви у стварности достизати Марковић у потпуности није сагледао ..." С 32 ). Затим, проф. БорБевић наводи да Марковић „свој программ политичких и друштвених преображаја жели да заснује на реалним околностима и снагама друштвеног и политичког развитка Србије и упушта се у његово дубље изучавање. Јасно сагледа неостварене циљеве револуционарних национално-ослободилачких борби српског народа с почетна XIX века, и у њиховом продужетку види први услов за остварење даљег друштвеног напретка, борбе за социјалистички преображај" ( 33 ). Што се тиче утгшаја на формирање Марковићевих политичких ставова и идеолшке оријентације, проф. БорБевић сматра да би „потпуно било погрешно схватит године проведене у иностранству само као године Марковићевог теоретског изграћивања, изучавати идејне утицаје којима je био подложан, а занемарити његов већ rada aìcrueau однос према политичким догаћајима у Србији". Јер, „идеје које je Марковић усвајао, усвајао их je

(29) Поменуто дело, стр. 276.

(зо) Исто. стр. 318.

(31) Исто, стр. 313.

(32) Из поменутог Предговора, стр. 8. (33) Исто, стр. 11.