Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и својим делом мегьа" ( 40 ). „То раБање нечег суштински новог у Светозаревој појави у тој мери je импресионирало савременике да су за Светозара везивали и саму појаву речи социјализам у Србији..." ( и ). Чланци Светозара Марковића о Комуни су изазвали велику „узбуну“ у Србији, пошто je према речима Драгише Станојевића, „он био јунак да еисоко дигне црвени барјак социјализма, и то баш онда, кад због пада Париске Комуне, за социјалисту другог имена не беше до паликућа" ( 42 ). Y тој „узбуни" je отпочела тако оштра борба против Светозара Марковића, због гьегове одбране Комуне, да je изгледало, „да je револуција у Београду", а не у Паризу ( 43 ). Владимир Јовановић (либерал од 1858. Р. Г.) ће писати тада о „бунцању" Светозара Марковића, који „у својној ватруштини... сиромах привиЬа и разне таборе и црвене барјаке у средини младог српства, ко je целокупно једним духом дише..." итд. На то ће Светозар Марковић реаговати: „Г. Јовановић не види никакву радничку класу у Србији и назива моју борбу за радничку класу у Србији дон-кихотском ... За мене опет постоји та класа... и осим борбе за ту класу за мене не постоји никаква друга политична ни друштвена борба у Србији као ни у Европи..." ( 44 ). Y излагању проф. Борђевића je гштересантно и оцењивање одноше-Iьа према „Светозаревом наслеБу" оних који су се гьиме бавили, као и тумачење односа Светозара Марковића према Марксу и Интернационали. Наиме, пошто je у „Светозарево време Маркс увелико дограЬивао своје животно дело, а Интернационала практично манифестовала снагу меБународне пролетерске борбе", како каже проф. БорБевић, у „хеоретским анализама Светозаревих схватања ... износило се све оно што je немарксистичко, утопистичко, што je Светозара сводило на револуционарног демократу, или нешто слично, у сваком случају врло далеко од научног социјализма". Међутим, не поричући „чињениду да Светозар идејно иије достигао савремену друштвену мисао" („коју уосталом нису достигли ни многи други борци и покрети", а што „стање у Првој интернационали најбоље о томе сведочи"), проф. БорБевнћ сматра да то у овом случају и није најбитније. Односно, да je „много битније питање како се Светозар приближио тој мисли" и „како je у tuie својих погледа стао са револуционарном сплином на браник најнапреднијих светских остварења Комуне и Интернационале" ( 45 ). На то питање долазе одговорн, нови и прихватљиви; ,ДСроз Светозареве социјалистичке формулације увек су пробијала његова особена схватања, израсла над особеним условима Србије, њеним друштвеним односима и условима за друштвени развитак. Врло често Светозар добро разуме Маркса, али као да тражи једнака права револуционарног преображаја и

(40) Исто, стр. 18.

(41) Него, стр. 12.

(42) Исто.

(13) Исто. (44) Исто.

(45) И cio, стр. 27. (46) И его, стр. 28.