Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
65
ОЦЕНЕ ИДЕ JA СВЕТОЗАРА МАРКОВИЕА
за друштвено неразвијену Србију. Када чак говори о „једностраности Маркса", не говори то да би одрицао социјализам, већ да би и неразвијеној Србији потврдио право на социјализам“ ( 46 ). Или, другим речима, „Светозара je у сопственом замаху скучавало то што пут у социјализам у Србији није Morao да сагледа кроз борбу пролетариата са буржоазијом. С обзиром на друштвени састав Србнје, у којој je над друкчијим класним односима видео појаве оштрих супротности, жели да модификује законитости друштвеног напретка, да обележи шири простор за њихово дејство". И затим, „била je то начелна одбрана револуционарног програма за Србију с обзиром на њене друштвене снаге..." ( 47 ). (Подвукла Р. Г.). Познате концепције Светозара Марковића о могућности „прескакагьа" капитализма у Србији и прелаза на социјализам уз претходну колектгшизадију у пољопривреди „које као да формално супротставл>ају Светозареве идеје Марксовим", по речима проф. Борђевића, само „указују да Светозар до њих није дошао одричући се Марксовог учења, већ настојећи да га на неки начин и што пре примени на Србију" (^). Закључак je, да при оцењивању Марковићевих „мисли и дела, не треба поћи од слабости, која се може видети у Светозаревом недовольном разумеваыу Маркса, већ од Светозареве снаге којом je учинио велики корак ка Маргссу, ка радничком покрету, корак какав шгко у Србији пре њега и у ђегово време није учинио“. Тер, „идејне слабости Светозару Марковићу нысу сметале да својим делима нађе правилну оријентацију у револудионарној пракси". Тедно од тих „великих дела" je и покретање Раденика, (првог листа са социјалистичком идеолошком оријентацијом на Балкану). Тиме je „један историјски субјекат" („негиран у Србији") „добио ... своју афирмацију кроз одбрану Комуне, као исторјиске праксе одлучивања маса о самима себи" ( 4S ). (Подвукла Р. Г.). На крају, може се поменути да je један Американац В. Д. Меклелан (Woodford D. Maclellan) (професор историје на Вирџинија универзитету) написао књигу о Светозару Марковићу ( 50 ). * Y наведеним оценама покрета и идеја Светозара Марковића уочљиве су неке констатације које обележавају нов, савременији приступ њиховом тумачењу; прво, везивање рађања тих идеја код Светозара Марковића много више за околности у којима ce србијанско друштво налазило y његово време за економске, политичке и класне односе него за утицаје „са стране", који су га, наводно, оријентисали да тражи решења у примени оновремених социјалистичких концепција о уреВењу државе и друштва и на Србију;
(47) Исто , стр, 28—29. (48) Исто, стр. 29.
(49) Исто, стр. 30.
(so) Woodford D. MacLellan; Svetozar Marković and the origins of Balkan socialism (Princeton University Press, Princenton, New Jersey, 1964, стр. 308).