Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 79

77

ТЕОРШСКИ ОСНОВИ ФРАНЦУСКОГ УПРАВНОГ ПРАВА

негирати утврђене правке категорије и основне појмове управног права који су проистекли из теоријске обраде судске праксе. Посебно се истиче да и пдаво.правичности мора имати своју улогу у изрицању судских одлуica без обзира да ли спор решава управно судство или суд опште надлежности, али ни то не оправдава правый егзистенцијализам С 33 ). Проф. Риверо (Jean Rivero) који се, како je напред наведено, већ у свом уџбенику управног права супротставља правном егзистенцијализму, то посебно чини и у једном свом познатом чланку у коме расправља о овом питању С 34 ). Y овом чланку проф. Риверо упозорава да оно што теорија правног егзистенцијализма не_уочава тесте ла франттуско управно судство нше птюменило метод већ предмет о коме расправља. За решавање проблема надлежности да ли ће спор решавати управно судство или суд опште надлежности ЈКЈнетка eßûrjgKa _углавном_Ј)азматрао правну природу органа који je у спору; његово разматрање je отишло даље и усредсређено je на правщГприроду ситуације о којој решава, али о својој надежности суд решава према правној природи истакнутих питања, тако да je и данас као и јуче, овде увек у питатьу проблеме правке природе С 35 ). 7. Реалист инка теорија основа управног права. Према извесним писцима одговорност за сложеност у предложении решењима која истину разошлите основе француског управног права није ни на теорији управног права ни на француском управном судству. Ова сложеност и тешкоћа у налаженгудоснова француског управног праваГ~проистйче од ..йзванредног повећавања управне стварности у држави ко ja истовремено хоће да буде и либерална и ауторитативна и код које је пове&ање овдашћења-власти и проширење надлежности прайено множењем нових тнпова интервенција” ( 36 ). Y новијој француској правној литератури истиче се гледиште да гшје потребно за основу управног права тражити један јединствени основ. Подвлачи се да ниједна грана права није то учинила, jep више основаТгма и граВанско право и остале гране права. Y Француској се за управно право тражио посебан основ jep се један практични проблем хтео да објасни теоријски, како би се оправдало посебно управно судство. Отуда се предлаже да предмет управног права буду прописи који одступају одЈП]зиватног права и кош управи_лају овлашћења да решаваТкаоЗлшлддоношењем управifflx аката. Томе се додаје да у управно право спадају и они прописи који управи стављају веће обавезе него што приватно право одређује за грасе као пример истиче да грађани слободно бирају циљ свбјих делатности док управа има задатак да задовољи општи интерес. ГраВани слободно склапају уговоре са појединцима док управа у већини случајева

(зз) Roger Latoumerie, Sur un Lazare juridique, Bulletin de santé de la notion de service public. Agonie? Convalescence? Ou jouvence? Etudes et documents du Conseil d’Etat 1960, No 14, erp. 70; A. de Laubadère, Réflexions sur la crise du droit administratif français, Chran. Dalloz, 1952, I, стр. 5. 8.

(34) J. Rivero, Apologie pour les faiseurs de systèmes, Chron. Dalloz., 1951, I, стр. 99; Види Д. Денковић, Управно право као научна дисциплина, Авали Правног факултета у Београду, 1969, бр. 1, стр. 41—51.

(зз) J. Rivero, Op. cit. стр. 101 и 102.

(зв) Р. Weil, Op, cit. стр. 26.