Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 97

ДУДСКА ПРАВА И PACHA ДИСКРИМИНАЦИИ

чеса осталим становницима ( 1I ) већ да несметано спроводе дискриминацију у разним видовима. 8. То показује да je заштита мањина недовољна да обезбеди недискриминацију. Наиме, јасно je да политика дискриминације, без обзира у којим се видовима испољавала, не само да не значи омогућавање свакој групп да се самостално развија већ, напротив, она представља ускраћиване основних људских права и слобода, чиме се може довести у питање и сам физички опстанак једне трупе. Због тога се после другог светског рата решење тражи не у заштити мањина већ у свеопштој заштити људских права и слобода за све без икакве дискриминације, у којој и заштита машина добија своје место. ( 12 ) Стога je и Повеља Уједињених нација, пошавши од тесне повезаности и меЬусобне условљености међународног мира и безбедности и свеошптег поштовагьа људских права и слобода, на вшпе места истакла начело недискриминације. Иако je полихичко реэоновање имало и још увек има превагу над правничким, сматра се да Повеља, као правый документ, намеће државама чланицама и правку обавезу да допринесе остваривању циљева YH, међу којима je и свеопште поштовагье људских права и слобода без дискриминације (чл. 55 —56). На тој основи израВени су и уговори о старатељству, као и уговори о миру после другог светског рата. Ови друга су значајни због тога што су њима земље победнице и истовремено чланице оснивачи Уједињених нација наметнуле начела YH побеђеним земљама (које ће тек касније бити примл>ене у ову Организацију), иако су сами уговори о миру израВени ван оквира YH. МеВу потшгсницима тих уговора налази се и Јужноафричка Унија; но то није усамљен случај да се грубим кршењем права истиче онај ко иначе другима намеће такве обавезе. Због тога je и без посебног наглашавања, на које ыаилазимо у скоро свим меВународним документима, разумљиво да je расна дискриминација неспојива са обавезама држава да обезбеде поштован>е основних људских права и ослобода свим људским бићима. Она, напротив, представља њихову негадију. Ова начела разраВена су у низу конвенција о заштити људских права, израВених под окриљем YH, специјализованих установа или регионалних организација. Сви ти документи, како они општег (као што су Свеопшта декларација о лудским правима 1948. и меВународни пактови о људским правима 1966) или регионалног значаја (на пример Европска конвенција о заштити права човека и основних слобода 1950. са додатним протоколима, Европска социјална повела 1961. и Европски кодекс о социјалном осигурању 1964) тако и они који се односе на заштиту појединих права или појединих груша луди (на пример конвенције о положају избеглица 1951, лица без држављанства 1954, забрани принудног рада 1957, Декларација о правима детета 1959) садрже одговарајуће одредбе о недискриминацији. Посебно дискриминацију искључују, у погледу уживања појединих права ко je се гьима гарантује, Конвенција о дискриминацији у погледу запошља-

(и) Ово схватање налазимо и у ставу Сталног суда међународне правде. Ecoles minoritaires en Albanie, avis consultatif, 1935, С. P. J. I. série A/В No 64, n. 19.

(12) M, Марковић, Људска права и заштита мањина, Југословенска ревија за међународно право, 1958, бр. 3, стр. 445—446. То се огледа и у томе што je у оквиру Комисије YH за л>удска права створена Поткомисија за спречавање дискриминације и заштиту мањнна.