Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Значајно je, да се појавлгује заједнички интерес и у различитим организацијама и то у врло бројним случајевима где се опшхи друштвени интерес уопште не може изразити. О заједничким интересима говоримо и када мислимо на јединствене интересе колектива разыих оперативных организација или на јединствен интерес више оперативних организација. Заједнички су и одређени јединствени интереси више појединаца или њихових група или јединствени интереси више трупа људн. Постоји дакле велика разлика у погледу врсте организација, код којнх морамо говорити о заједничким интересима и оне врсте организација, код којих се може стварати општи друштвени интерес. О заједничким интересима говоримо опненито, меВутим о општим друштвеним интересима само код оних заједница, преко којих се остварују циљеви и задачи одређеног глобалног друштва. Можемо чак говорити о томе, да характеристика заједничког интереса, која постоји у хомогености интереса, тшје уједно и характеристика општег друштвеног интереса. За односе човека према општем друштвеном интересу типична je амбивалентност општег друштвеног интереса. Он je за човека на једној страни од ванредно велике позитивне вредности, јер лгу омогућује барем миран и уређен живот, смањује разне друштвено неоправдане привилегије и предности, омогућује миран начин развоја личности човека и ствара барем неке основе за једнаке могућности људи у друттву. На другој страшт из појма општег друштвеног интереса човеку се налажу дужности, остварују забране и разна ограшгчења те на тај начин постављају се границе за постизававье његових интереса. Y суштиии општег друштвеног интереса јесте дакле, да он утиче на положат човека, да му нуди одре Вене друштвено значајне погодности, а на друтој страни поставља пред њега много пута значајне захтеве. Попп о човек пма слободну вољу, тај интерес поставља пред њега значајне дилеме, чије постојање у друштвеном животу не проузрокује једаке феномене као што их проузрокује појам заједничког интереса. Коначно треба упозорити, да je карактеристика друштвеног збивагьа у томе, да се одвија у разрешавању различитих колизиј а антагонизма, међу којима имају и врло значајне улоге оне колизије, у којима непосредно учествује општи друштвени интерес. То су општи интереси са најразличитијих друштвених подручја. На друтој страни ту су колизије међу општим друштвеним интересима те разним заједничким, посебним и личним интересима. Није дакле задатак, па ни спас друштва, да негира и покушава одстранити оно, што у суштини значи општи друштвени интерес, него да се брине врло систематски, свестрано и интезивно зато, да из могућих и нужних колизија интереса (суцротности интереса) долази до што мање друштвених конфлнката. Код колизија интереса у којнма непосредно учествује и јавни интерес, ради потребе њиховог разрешавагьа одлучујућу улогу има и јавна управа (») па je већ из салют тог дејства вндљиво, колико јесте бесмислена тврдња, да јавна управа у друштву самоуправљача губи од свог друштвеног значаја и да се њезина друштвеиа улога смањује. (13) Упореди и Риверо: 1 с. ад 11.