Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

97

ДРУШТВЕНА, ОДНОСНО JABHA КОРИСТ, РАВНО ОВЛАШ. И УПРАВ. СТВАР

ба добија значај отите друштвене потребе у колико се њезиним остваривањем придоноси и остваривавьу ма којих појава, ко je спада] у у појам опште друштвене користи. Из изложеног следи, да се и појам огапте друштвене користи и његови саставни делови нужно морају у садржинском погледу мењати, јер су повезани динамичним друштвеним животом. Из таквих односа и таквих кретања произилази да појам опште друштвене користи дакле није статичан. Његова садржина зависи уједно у велико] мери од посебне садржине различитих конкретних социалних ситуација. Потешкоћа код утврђивања суштине општих друштвених интереса јесте и у томе, што он у модерном друштву долази до израза скоро искључиво у држави. То уједно значи, да долазе повезано са појмом општа друштвена корист, до израза и специфични феномени државе. Ту су на пример интереси, да би држава могла што стабилније постојати те се развијати, даље интереси за формирање, употребу и одржавање државне власти, шггерес за посебну заштиту л>уди ко]и обављају државне функције те за посебну заштиту ствари, ко]е су у рукама државе. Све се то третира као општи друштвени односно јавни интерес. Кад помислимо на читав апарат који одржава држава (на пример, полиција, војска, извршни органи итд.) онда можемо јасно видети, како je појам јавног интереса у држави оптерећен и то и са обележјима које су личности човека и његовој дезалијенацији туђе. Потпуыо погрешио јесте пак схватање односно становиште, које само по тим обележјима које појам општег друштвеног интереса оптерећују, виде читаву суштину тог појма и само ради тьих негира друштвену оправданост тог појма. 4. Треба упозорити и на разлику измеВу појма општи друштвени и појма заједнички Iштерес. Y првом реду треба констатовати, да није нужно, да би морао бити појам општи друштвени интерес уједно и заједнички интерес члапова оне друштвене заједнице у којој je одређена садржина постала садржина општег друштвеног интереса. Посебио очити je раскорак измеВу ова два појма у оним државама у којима мањина наступа као владајућа друштвена снага. Она има могућност, да као друштвени а тиме и правно обавезан и на присилан начин одреди такав друштвени поредак, са којим већина становништва није сагласна и где општи друштвени интерес дакле није уједно и заједнички. Врло могуће je и то, да у току владања одреВених друштвених снага барем делимично доВе до статьа, кад нешто, што je добило снагу општег интереса, касније није више уједно и заједнички интерес. Y сваком а особито у плуралистичком друштву, друштвени положа] иормално je такав, да није могуће постићи јединствене погледе за значајне друштвене вредности. Аинамичне промене у погледу битних елемената друштвеног живота, до којих нужно долази у друштвеном процесу, ироузрокују, да je општи друштвени интерес резултат само одреВених интереса а много пута у најбољем случају резултат компромиса. Све то значи, да могу постојати осетљиве мањкавости у погледу његове хомогености односно хомогености снага које га заступају и која би морала постојати ако би желели идентифидирати општи и заједнички интерес.