Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКА ХЕГЕЛОВА СХВАТАЊА О ДРЖАВИ И СВОЈИНИ

1. Насупрот антиетатистичким концепцијама енглеских и француских теоретичара природног права и друштвеног уговора, у Немачкој се јављају крајем 18. и у току 19. века проетатистичке теорије о држави. Најизразитији дредставник немачког идеалистичког рационализма и немачке варијанхе теорије друштвеног уговора, Кант, даје друти смисао слободи и у ехичком и, донекле, политичком смислу. Слобода, по Канту, није могућност слободног избора нити „могућност да се чини све што не шкоди другоме” (дефиниција из Декларације о правима човека и грађанина из 1791. год., чл. 4), него испољавање чисте „аутономије вол>е”, аутономне воле у том смислу што осим себе саме није мотивисана ничим сполним, најмање матернјалним интересима (рецимо у смислу Хобса, Лока и других енглеских материјалиста и утилитариста), a једино je подређена тзв. категоричком императиву! 1 ). Y крајњој линији слобода je по Канту покоравање дужностима које диктира категорички императив, а ова околност мора највише доћи до изражаја управо путем државе; она, додуше, настаје меВусобним уговором својих граВана, али тим уговором морају доћи до изражаја не само основна права него и основне дужности грађана које ггроистичу из Категоричног императива. Отуда држава ни у Канта није само вештачка и механична творевина за заштиту појединаца и сфере гьихове „приватне” слободе у смислу произволности него самостална, за себе постојећа установа и истовремено велика морална снага и морални ауторитет. Хегелова општа философска схватања по много чему се начелно разликују од Кантових. Рецимо, док je по Канту Апсолутно, у целини узев, ван одреВених граница нашег сазнања, ми „ствари по себи” можемо сазнати само у мери у којој наше уроВене категорије мишљења дозвољавају, Хегел путем своје дијалектике управо жели да објасни Апсолутно, да помири ограничено са неограниченим и безграничним, нешто се ништа, постанак са престанком, део са целиком, посебно са свеошптим, појаву са суштином, „биће” са „бити” или како новији философи кажу „биће” са „битком”, субјективно са објективним, човека са Богом. Но, иако je иегова философија у много чему оригинална, у погледу етичких схватања надовезује се и на Канта и на Фихтеа, што и њега доводи до проетатистичких концепција још у већој мери него Фихтеа. Као Кант и Фихте, Хегел

(1) Кант je овако формулисао категорички императив: ~Доступа j тако да максима (тј. субјективно начело, твоје воде може бити истовремено принцип општег закоиодавства".