Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

повезује разум са етиком, слободу са мишљењем. Ако. je по Фихтеу цил> делахносхи појединца, субјективног ja, етичко сједињење са апсолутним ja, код Хегела субјективни дух који ce јавља у души, савести, и свести поједннца ослобађа се и истовремено морално усавршава тек онда када се, кроз процес дијалектичког разно ja, враћа у објективни дух, сј едини се с вьиме. A тај објективни дух у своме крајњем облику се појављује у држави. Држава je савршенство разума, објективне моралности (Sittlichkeit) и слободе. По Хегелу „држава je остварење (или како философи кажу „озбиљење”, Verwirklichung) објективно-моралне (етичке sittliche) идеje морални дух као очевидна, по себи јасна супстанцијална воља, који себе самог мисли и зна, и оно што зна и уколико зна спроводи”( 2 )- Остварење супстанцијалне воље, вол>е којом се изражава апсолутни дух, a која ce разликује од појединачне „апстрактне” (Хегел израз апстрактан узима у смислу нејасног, још неизраженог, насупрот ,конкретном”, скоро обрнуто него што ми у свако дневном говору употребљавамо те изразе), коначне „позитивне” вол>е или чак од самовоље или произвольности (Willkür), и путем које самосвест достиже до ошптости, у којој се остварује највипш степей слободе или, како Хегел каже, у којој слобода „долази до свог највишег права”, a крајњи цил. те слободе намеће „врховну обавезу” појединцу да буде члан државе( 3 ); умност (Vernünftigkeit) остварена у државе јесте јединство заједничког и посебног. Држава je остварење „конкретне” слободе која се састоји у томе што личне појединости и појединачни интереси прелазе у опште, у супстанцијални дух”, престаје супротност између општег и појединачног интереса, постиже се јединство права и дужности, знања и хтења, појединци престају да живе као приватна лица и постизање општега~ чине циљем своје свесне активности. Цил> државе je заједнички интерес чију суштину (супстанцију) чини одржавагье посебних интереса( 4 ). Интересантно je и једно друго одређење државе које Хегел није дао у самим Основама философије права него у прилозима (коментарима) уз те Основе у својим предавањиада. Y прилогу уз параграф 258. он je рекао: „Држава je за себе и по себи објективно-морална (sittliche) целина, остварење (озбиљење) слободе, а апсолутни je циљ ума да слобода буде остварена. Држава je дух који стоји у свету и који се у вьему појављује (sich realisiert) са свешћу, док се у природи остварује (verwirklicht, „озбиљује”) као двојство (das Andere) свог успаваног духа. Он je држава камо као у свести присутан, самог себе као постојећег свестан предмет (Gegenstand, не заборавимо да су код Хегела „предмети” и идејни ентитети, шта више они су важнији предмети од материјалшгх, физичких). Кад je реч о слободи не сме се поћи од појединачности, од појединачне свести него од суштине самосвести; јер човеку, знао то им не, ова суш тина (битност, Wesen) се јавља као самостална сила у којој су појединачне идивидуе само моменти. То je ход Бога у свету, што има државе. Њен

(2) Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, herausgegeben voi Georg Las son r Leipzig, 1930, параграф 257, стр. 195. Ласок, Хегелов ученик и следбеник, дао je комплетно издагье Хегелових дела, са до онда необјављеним прилозима.

(з) Нав. књига, пар. 258, стр. 195 и сл.

(4) Нав. књига, пар. 260, стр. 202.