Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цију граВанског друштва уноси и неке елехменте које су дали ранији теоретичари природног права; али то чини да би их дисквалификовао, да би им дао пејорахивни смисао. Пре света, насупрот породили и држави, грађанско друшхво je механична заједница појединада. Сачињавају га по ј едини посебни субјекти, али њихова посебност није засебност, није резултат неке унапред дате независности, него се она нужно намеће јер они своју посебност као субјекти могу стећи само посредством посебности других субјеката, признајући их за такве. Није, дакле, њихова посебност и самосталност као субјеката неко њихово априорно, уз личност везано својство, још мање израз њихове слободе. То je управо израз њихове „отуВености” од истинске „супстанцијалне” слободе, то je израз нужности, аихових природних потреба, њиховог материј алног бића и произволности која извире из таквог човековог бића. Y складу са основном замисли Хегела о слободи о којој je већ било речи, пошто je слобода у духу и у мисаоном тоталитету, то и друштвена, лудска слобода која je истовремено дата у уму, тоталном знању, тоталном духу, може се састојати само у тоталитету друштва. ГраВанско друштво јесте, до душе, заједница, али не суштинска, супстанцијална заједница, него само „сполна" и привидна. Место објективног морала (Sittlichkeit) овде влада субјективни морал (Moralität); уместо супстанцијалног права у коме се дужност поклапа са овлашћењем, у ствари са објективним моралом где право чини суштину ис тински слободне воље, влада „формално”, „апстрактно”, „позитивно" право ( 9 ). Хегел не сматра слободом не само матери јалистичко-позитивисгичка одре Вења слободе енглеских и неких француских теоретичара природног права по којима je слобода могућност избора у задоволавању личних интереса него чак ни Кантово схватање аутономије воле, где се воља определив без сполних мотива и проузроковања, подреВена једино категоричком императиву. Овако схваћена слобода по Хегелу je само Wilkür ргоизвољност, а понекад чак и самовоља. Произволност а не права слобода влада у граЬанском друштву. Но, и тако схваћену произволност Хегел идеалистички одређује. Она служи подмирењу потреба, она се креће у области нужности коју намећу природна својства човека. Али, она не рзвире из сполне нужности, није условлена њоме, она извире из субјективног, у посебности налазећег духа у који je општи дух привремено отуђен. И по Хегелу су две основне установе граВанског друштва својина и уговор. Међутим, у складу са својим наведеним схватањима Хегел не схвата својнну као правку или макар правом заштићену фактичку власт над спољним стварима. Својина je слобода човека ко ja се отуБи од нега и у отуђеном облику „осполити се”, осамостал>ује се. Дефиницију својине даје у параграфима 41. и 42: „Лице мора дати себи једну сполну сферу своје слободе да би било идеја. Пошто се лице, као за себе и по себи бесконачна вола, налази у овом правом и join сасвим апстрактном одреВењу, то ово различито што може да сачшьава сферу његове ело-

(9) Вид. пар. 29. и сл. Ту напада н Кантово схватање права и друге концепцнје природних права по којима се правый субјективитет једног лица разгранпчава и његова слобода ограничава правним субјективитетом и слободом других лица тако да „може заједно да постоји свачија произволност под једним општим законом"; вид. нав. књигу стр. 42.