Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

143

ПРАВО СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИИ A Y ОТОСЛАВШИ

ност( п ). Уставни амандман XXI унио je у ову материју битну измјену. По ставу 4. точке 2. тог Амандмана: „Организнрањем основне организадије удруженог рада или издвајањем из састава радне организације не могу се повриједити права радних људи у другим дијеловима те организације, нити интереси и права те органнзације као цјелине, као ни једнострано мијењати меВусобне обавезе”. Из овога произлази закључак да код уговора о joint venture намјераваним издвајањем неке организације удруженог рада може бити повријеВено право организације као цјелине, na je то довољан разлог да се за вријеме трајања уговора о joint venture не дозволи издвајање. Тиме je уговор има ове врсте дата потребна стабилност, што се у погледу статусних питатьа до сада није могло са сигурношћу устврдити. Зато су и неки од регистрlграшгх уговора предвидјели право иноземног партнера на раскид уговора, ако би се промијенила основна структура подузећа. Арбитража. Закон о средствима радних организација омогућио je најшири избор арбитражног рјешавања спорова који настану из уговора о joint venture. То je y складу с либералним ставом нашег законодавства према арбитражи. Зато странке могу уговорити надлежност било које арбитраже у земљи и иноземству. Ипак треба с тиме у вези подсјетити на оно што je речено у вези са мјеродавним правом за уговоре ове врсте, јер ће арбитража рјешаватн на основу уговореног права. Ако таково право није уговорено доћн ће у обзир правила о сукобу закона. Y једном и у другом случају арбитраже се не могу потпуно руководити аутономијом воле странака, jep се у погледу статусних питања, те присилних прописа има безувјетно примијенити наше право, као право земле домаћина. То нарочито вриједи због специфичности наших рјешења у овој области тј. jep се „улаже” у домаће подузеће, па их оно „користи и с њима располаже”. Архитектоника прописа о joint venture и приједлози за измјену. Maтерија о страним инвестицијама инкорпорирана je и испреплетена с прописима о „заједничким улагањима” домаћих подузећа, те за joint venture вриједи оно што je прописано за међусобне односе домаћих подузећа, ако нешто није у оквиру тих јединствених прописа друкчије предвиВено за стране инвестиције. Такова метода ствара тешкоће, Због тога што je иноземки елемент испреплетен са домаћим, материја je недовољно прегледна и недовољно прецизна. Затим, могу настати тешкоће, jep се исти текст мора различито интерпретирати. Ако je, найме, реч о домаћим заједничким улагањима требат ће прописе и уговоре тумачити у контексту цјелине прописа. Ако се пак ради о joint venture требат ће узети у обзир чињеницу да се ради о уговору с иноземним елементом што тражи спајање: националног права земле домаћина са меоународним правом. То Be услиједити у два правда. Код организационих прописа требат ће водити рачуна о меВународном праву инвестиција, а код облигационих односа о меВународном трговачком праву под којим разумијемо и меВународне узанце.

(•и) Поближе А. Голдштајн, под 4, стр. 24.